Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛДВНОГ ИРОСВЕТНОГ САВЕТА

747

У свима тим иодразделима I дела говори се са пуно недагошког знања и увиђавности, да оно што се каже ту јесте општа припрема за познавање цељи , средстава и начина врлс корисно и неопходно, па ма после био усвојен овај или који било другим систем са мог женског рада. А зна се да, осем узгредних напомена у појединим методикама нема нигде у овој целини и оиширности што писато о настави из женског рада. да би се учитељка у својој школи чему и теоритичном и иедагошком могла поучити, те да се узвиси над обичном кројачком рутином, у коју оне често, можда, западају. Том накнддом ова је књига корисна. Овде би имао да напоменем још и то, да се чсшће тражи од учитељке женског рада да узме креду у руке и да црта. Захтев ,је овај врло уместан. ^читељка има овде посла са сталним или повоизмишљеним облицима а они се могу цртањем — особито кад сви једно раде — представити. Ја сам приликом давања извештаја као некадашњи (1879/80 шк. године) заст. директора градишке гимназ. реалке говорио нарочито о занаг тском цртању да се оно (у место цртања носева, песница, рогова и говеђи глава!; систематички уведе и негује у прва три или бар два разреда гимназије, одакле се деца разилазе на разне занате. Све би то уродило лепим плодом корисним за све и тимс би се подмирила на тих и јевтин начин она и онако пеостварива и скупоцена реФорма увођења занатлиских ручних вежбања у гимназијама. — У Ш-ћем делу говори се о градиву (материјалу) за женске ручне радове и ту се такође дају лепе поуке од куда добијамо градиво за радове (као од животиља, бил.ака или од ископа) и лепо се прича како се која материја (вунена, памучна, и т. д.) израђује, с описом дотичне животиње или биљке, заједно са означапањем квалитета ове или оне робе. Из свега овога разлагања имам ово да изведем: I. Нисам за то да се г. Деспотовићсва књижица уведе да се по њој обавезно предаје пастава у женском ручном раду; јер би тиме увели књигу, која. није с практичне стране опробата и поникла је изван прилика за које би се одредила. II. Због тога што нема књига о ручном раду; због тога П1 то и ова садржи одиста лепе ноуке у 1 и Ш делу своме ; због тога што је у овој књизи прибрато и у целини казато све што се (теоретички) има да говори о женском раду ; најпосле да би се дала прилика надлежној и широј пубици да исту књигу по њеној практичној вредности оцени, поправи, допуни а најпосле бар да је иозна; Част ми је саоиштити Главном Просветном Савету да би добре било да се нареди да се за сваку итколску књижњнцу — нонаособ за сваку учитељку — набави по једна ова књижица. Тамо ће се џоказати права

вредност књиге и постићи њене исправке, наравно с претпоставком да учитељке предузму саме своје дело у своје руке , а уверен сам да ће се и њиховој критици места уступити , а и писац ће без сумње бити колико охрабрен толико и благодаран. 15. Октобра, 1881 год. у Београду. Живан Живановнћ еупленат. Прочита се ре .Ферат госпођице Христине Брзакове, учител.ке Бише Женске Школе, о истој књизи. Тај реФерат гласи: „Главном Нросветшш Санету Према писму Главног Просветног Савета од 1. Октобра т. г. СБр. 98. ја сам прегледала књигу »Настава у женским ручним радовима« и слободна сам изложити моје назоре о поднесеној »Настави« у следећем : У нас се већ одавно практикује са правим иглама, јер је то најлакши женски рад, а у исто доба у самом почетку деца се тим радом заинтересују за даље учење. Међу тим кад би деца почела учење са 5 игала, то би им признајем врло тешко било, али кад деца, као што се сада практикује, почињу плетење са 2 игле , онда им је свакако лакше , но да одмах почну плетењем са кукицом. — Што се тиче намотавања конаца преко прстију и положаја руке, то је сасвим подједиако у оба рада. Само пак плетење са кукицом много је теже и несносније. Тоје практично доказано. Деца лакше почињу плести са плетећим него са кукљастим иглама , а кад су деца невешта у држању и једних и других игала — као што је то махом случај — онда је до ста опасније за њих кад се убоду са кукљастим него ли са правим плетсћим иглама. Г. Деспотовић вели да дете треба у почетку заинте ресовати за учење. То је доиста први и најважнији посао сваког наставника. Ако се деци још у почетку не отвори воља за учење , па ма то какав рад бпо, онда ће сав труд наставников бпти узалудан. Као најглавнији услов, да се учење децн омили, ја беле жим разноликост у самоме почегку предавања. Монотонија је страшно досадна. Она убија вољу у деце за учење ; она ствара непажљивост и пехатност , и деца мучена том досадном једнолпкошћу у предавању, раде само оно што морају, управо оно на шта их наСтавиик гони да раде а и не пада им на ум , да од своје миле воље узму рад у руке и ван школских ча сова, да се вежбају у раду, јер им по њиховој детињој памети врло дуго ваља радити, док виде иоле какав резултат свога рада, док бајаги нешто створе. То се очпто доказује самим почегком учења са кукастим и правпм плетећим иглама. Свако дете пре