Просветни гласник
54
ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ 11РОСВЕТНОГ САВЕТА
После тога Савет одлучи с 8 противу 7 гласова, да се члан 9. предлога не усвоји. Арх. Нестор предлаже: да се писцу даје најмање ноловина првашње награде свакад кад се његово дело прештампава, Д-р. Ј. Валента предлаже, да се за свако дело одреди известан број екземплара, па кад се тај распрода, да се писцу одреди нова награда. После кратког говора и о једном и о другом предлогу, Савет одлучи већином гласовн, да се не усвоји ни један ни други предлог.
Прелази се на Члан 10. и 11. Савет усваја оба та члана предлога. Председнин изјављује да је још у почетку претреса овога предлога нагласио да он није за то , да се Просветни Савет занима ичим другим до једино оценом 1-њиге што се тиче њене научне вредности. За то о овоме подноси своје одвоЈено мњење које гласи : „Одвојено мишљење Што у питању које се одпоси на издавање и хонорирање школских дела од стране министра просвете одступам од млшљења Просветног Савета побуђује ме ово двоје : 1. Желим да сачувам Просветном Савету онај круг радње, који му иринада, да нрегледа научна дела и да о њима свој суд искаже ономе, који га за то пита. 2. Желим да оставим министру просвете одрешене руке у свему ономе , што иде у његову надлежност и за што он једини одговара. Задатак Просветног Савета био би по мом мишљењу овај: да постави скалу, како да се награђују оригинална дела, изводи из оргиналних дела и преводи ; и да прегледа иослате му на ту цељ списе или већ штампане књиге и да о њима пресуди : да ли су оригипална дела или не, да ли се њима унапређује наука или наша књижевност, да ли ће моћи и у којој школи да се унотребе, и како та дела имају (ттћпит) да се према ноставл^еној скали награде. Све остало да је брига министра просвете, који је > интересу наше школе узео на се дужност издавања иаетачп потребних књига, који може собом или преко свог персопала најтачпије да дозна , које су кн.иге школи потребне, како је која (већ штампана) књига у гпколи послужила, шта је коштала, која јој је проходња била и колико да сс од какове кн.иге према по-
треби школе или према књижарској радњи у земљи нашој штампа. Београд, 18. Јануара 1882. уЗ ,р. Ј Г. ЈТ анчит." III Прочита се писмо г. министра просвете и црквених послова од 16. Јануара о. г. ПБр. 9084/1881. којим се позива Савет, да да своје мњење, може ли се књига: »Уаутство за аредавање сраског језика у основној школи « прештампати према изменама које је учинио Савет Учитељске школе и које писац усваја, а да се не чека на нови закон о основним школама и на програме који ће се ирема истоме прописати за поједине наставне предмете. Савет одлучује, да се овај предмет упути на мњење нарочитом одбору у који да уђу г. г. А-. Николић, Живко Поповић и Ђ. Тешић. IV Др. Ј. Панчић реФерује о делу »Човек (анатомија и физиологија )« од Ђ. Станојевића и наводи, да у истом има врло много и то кардиналних погрешака. Примера ради наводи ове погрешке : 1. »Сваки део тела има својих оргаиа, који не служе само појединим, већ и свима животним радњама.« 2. »Међућелијчне материје постају из ћелица с којима су својим сочним каналима у непрекидној свези«. 3. »Ждрело или чељуст (рћагупх) озго је ждрелиним теснацем у свези с устима, а доле прелази у једњак. Ждрело је као каква тесна 090 4 см. дуж. и 2, 2 и 3,5 см. ширине кеса.« 4. »Срцеје опкољено једном затвореном, белом, жилавом кесом. Срце лежи усред грудне дупље.« Др. Л. Докић реФерује о истом делу и папомиње, да је нашао у њему много погрешака. Ове би се истина исправити могле, но што се исправити не може то је : што у овом делу има много анатомије, а врло мало о физиологији човека. Међу тим према задаћи средњих школа потребно је , да је Физиологија више но анатомија заступљена. Савет одлучује, да се дело Ђ Станојевића; иЧовек^ не прими за школску књигу. У свези с овим г. др Ј. ПанчиЦ изјављује , да је он више пута до сада имао да преглела и оцењује дела која засецају у природне науке, па је више пута био на муци, шта да каже о делу које је писано или превођено с непотпуним позпавањем ствари. Да би се у будуће те незгоде умањиле, добро би било, да се