Просветни гласник

ЗАИИСИИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

пронађе начин, како нико не би писао или преводио дело природњачког садржаја, докле се не би тачно обавестио у човека који те ствари разуме или у школи где се природпе пауке опширно иредају. У свези с тим добро би било , да сваки који би хтео да пише што за нижу наставу или ширу публику, пре него што поднесе дело просветној власти на оцену или пусти у штампу, поднесе своје дело на оцену ком стручњаку — за ФизиограФске ствари природњаку, за анатомске, Физиолошке или дијететичке ком доктору и да у приступу или писму назначи ко му је дело прегледао. V Прочита се реФерат др. Л. Докића о књизи др. Л. Стевановића : »Наука о човеку (антроаологија).«■ Тај реФерат гласи : „Главном Просветном Савету По решењу Просветног Савета прегледао сам дело г. др. Лазе СтеФановића: »Наука о човеку (антропологија)« и част ми је поднети овај извештај: По наставном плаиу у првом разреду гимназије предаје се: »Познавање човека« а у седмом »Антропологија,« а у оба упоредо са овим и наука о чувању здравља. Већ по самом називу види се, да настава у седмом разреду треба да буде научна, а у првом хоће се, да се дете упозна само са деловима човековог тела и са радњама, које ови делови тела врше, с тога се овде и не помиње научан назив ове науке. И не узев у обзир што у иоднесеном делу нема ни спомена о науци о чувању здравља, моје је мишлење да се оно не може употребити као школска књига ни у седмом ни у првом разреду гимназије. За седми разред није с тога, ипо је сувише кратко и површно израђено што иема ни помена о хемиским радњама у телу, што животни појави нису научно растумачени и што осим анатомије и површне Физиологије, у њему је само један лист о расама људским а то све још није антропологија. За први разред тако исто не може служити као ручна књига, јер је распоред врло неудесан, деФиниције су врло тавне, неразумљиве а неке и сасвим застареле, нема никаквог реда у ичлагању Факата, а овај је потребан да би се дете систематички упознало са свим оиим, гато ће му доцније служити за боље разумевање. Да би ово доказао ја ћу све делове овог дела редом проћи и навести погрсшке. Писац је антропологију поделио на два дела: опгати део, којп зовс антропогнозијом и посебни дсо у коме је анатомија

и Физиологија човековог тела. У општем је делу: подела људства на расе, подела по Рецијусу, подела по саставу и темпераменту и најпосле спољни изглед човековог тела. По моме мишљењу овакав распоред врло је неудесан, јер говорити о расама људским и о ме■рењу лобање, пре но што се ђак упозна са појединим деловима тела, значи, да он просто ово научи на памет. Боље би било да је гшсац ово метнуо на крају дела. Место поделе по темпераменту, којој бар за први разред нема места, боље би било да је описао течај човечијег живота, о коме нигде ни помена нема. Антропологију деФинише овако : »учи нас да упознамо човеково биће , његове саставнеделове и законе његовог опстанка.« Хоће ли ђак у првој гимназији моћи ово да разуме? Ја мислим да му и наставник смисао ових речи неће моћи лако објаснити, тим пре што у целом делу нема ни помена »о закону човековог опстанка « Или је ово јасније и разумљивије : »Ако применимо субјективно искуство, које смо непосредно добили из самопознавања, на познавање других људи, онда излази из стварне антропологије — наука о познавању л,уди — Антропологија.« »Пошто ми у човеку разликујемо тело и душу и сваки дан опажамо како обоје стоје међ собом у тесној вези и узајмном делању, то се антропологија дели на науку о телу, науку о души и на науку о вези и узајмном њиховом делању.« Оваква подела антропологије данас не постоји. Даље писац вели »спомоћне науке антрополог ије јесу : Анатомија, Физиологија, Психологија и Јестаственица.« И то није коректно, антропологија је један део јестаственице, а анатомија и Физиологија су саставни делови антропологије, као што и сам писац вели у почетку посебног дела:« да познамо тело човечије учи нас анатомија, Физиологија« а помоћне науке антропологији могу бити Физика и Хемија. Писац дели човеково тело у 7 раздела: главу, врат, труп, два горња и два доња уда. Научно дели се тело само на три дела: главу, труп и удове, јер ако би прва подела била боља, онда ради конзенквенције ваљало би додати и прсте и тело би се тада делило на 27 делова. Кад се већ предаје н;;ука о човеку, држим, да је боље држати се свуда научне иоделе, и ово има свога дубљег значаја; јер се деца одма с почетка упућују, да пеке делове тела и ако су разнолики снајају у једно, ш го и одговара Фактичком развићу ових делова. Задржати лајичку поделу тела по облику и по површипи нема смисла ни с тога, што то деца науче још у основној школи или донесу од куће и иије нужно понавл.ати им. Али писац ни у овоме пије био конзеквентан, докле главу дели на »косом обрастао предсо и па лице« меето иа лобан.у илпце; а доње удовс на »бут, гњат и стопало« а карлице не