Просветни гласник

56

рачуна овде, он код поделе горњих удова лаћа се научног правца и дели их на: „раме, мипшцу, лакат и шаку.« Говорећи о деловима карлице, вели : да се побочни њени делови зову бедра■. По Вуковом речнику бедра су бутне кости. На. страни осмој стоји: »стопало се дели на пету, ножје (ваљда доножје — метакарп ?) и прсте. Пета је један део корена (то је ножје) ножног и налази се између гњата и стопала.« Дакле пета је и део стопала и опет лежи између стопала и гњата ? А на страни 20 стоји : нога се састоји из три дела : корена (тарса), стопала (метатарса) и прстију.« Ја не знам разлога, за што писац ножни скелет зове ногом и вели део је ноге : стонало; а скелет ножни заједно са кожом и мишићима зове стопалом ? Кад је рекао да је табан нешто мало издубл.ен (види страну 3), ја мнслим да не би било ни мало излишно да је казао и која је његова страна или боље нвица издубљена, јер овако може се мислити, да је табан целом својом ширином издубљен, што није у ствари Ређајући ппределе 0 главе не спомиње ннгде иовије »(ОпдћеНа).« »Адамова јабука.« сриски се каже само )>јаб\1ица« а стражњи део врата затиља к, а не потиљак, којим именом и сам пмсац већ је означио задњи део лобање. Поделу тела по саставу сасвим је кратко описао а ово би баш ваљало да је опширније, јер би се лакше могао разумети посебни део. Овде би ваљало одредити, шта је ткање а шта орган. и каквих има и шта је систем или прибор оргачски а о томе нигде баш ни речи, а овамо подела посебног дела основана је на томе. Писац дели тело по саставу иа течнс и тврде делове. Течни је део крв и друге течности (које ио именце спомиње) »које се луче из крви.« Ако је тим хтео да каже да се овс течпости као такве луче из крви. онда је погрешно. За саму крв вели, да се „у оиште састоји из куглица, крвне воде и Фибрине « Пре свега ја не знам, што многи писци воле да кажу кјглице, а беже од израза крвне ћелије или цитоде, који боље одговара самој ствари: — даље Фибрина нема у крви, већ има разних беланчевина, а Фибрина тек иостаје кад се крв усири. Ево како деФинише ткање: »просто се ткање састоји из сасвим једнаких или мало различитих минроскоаских елемената .« Овдесе од једном спомињу микроскопски елементн. њими се деФинишу ткања, а овамо нигде ни помена нема шта су ти елементи. У ночетку посебног дела је деФинпција анатомије и Физиологије и могла би бити краћа и јаснија. тако еасвим је излипшо у деФиницији анатомије спомињати: "Пропалази узајмне односе,« тим пре што у целом делу томе нема ни речи и особине које се могу чулом ОПНЗИТИ в ]рп »■., „ > Р све што знамо, сазнајемо на тај начин.

Даље за Физиологију вели да иепитује« Функције или ариродну радњу појединих органа« мислим да друге осим природне радње и нема. За анатомију и ако је рекао: »да испитује унутрашњи састав органа« опет доцније додаје , да се неће само на њу ограничити „него !>емо се — вели — дотаћи и микроскопског дела у најинтересантнијим стварима и у свему што науци ариаада .« Прво микроскопски део взћ се разуме под анатомијом, а друго овде је писац много обећао а то није испунио, јер му је овај анатомски део (микроскопски) са свим површно израђен а негде и то баш у »најинтересантнијим стварима« и не спомиње га. Посебни део поделио је на осам одељака: I Сиотем костију. II Мишићни прибор III Оруђа за варење. IV Оруђа за лучење мокраће. V Оруђа за циркулацију. VI Оруђа за дисање. VII Нервни систем и VIII Чулна оруђа. Као што се види називи: систем, прибор, органи измешапи су, а нигде се не каже штаје шта, а и распоред је незгодан. Тако оруђа за лучење мокраће ваљало би да дођу бар после оруђа за циркулацију, јер крвни судови имају главну улогу при лучењу мокраће ; а чулна оруђа су саставни део нерване системе. Ја ћу изнети погрешке у сваком одељку за се. I Систем костију. Са свим је старо и неосновано мишљење да се »свака кост састоји из еластичне рскавице и минералних соли.« — Шупљике у шупљикавој коштаној супстанцији зове сржним Келијама, а боље би било окца, јер назив Келија има већ свој одређен значај и под сржним ћелијама могао би ко разумети ћелије што састављају срж. И назив веза писац неудесно употребљава. Тако вели: »сви зглавци везани су везама « »По њиховом различитом саставу и определењу, разликујемо их посебице: у Фиброзне кесе и спољашње везе, синовијалне опне и рскавице.« Вар ове ;ве последње нису везе, и овај назив ваљало бн задржати једино за лигамента. Кад је већ спомињао : кугласте, угласте п слободне зглавкове, ваљало је и рећи и чим се одликују. Говорећи о кроју костију нигде не спомиње ћелије у костима које имају особити облик и главну улогу при храњењу костију. За кости лобањине вели, да су осим две, све остале пљоште "јако збивене и чврсте« и то није баш тако, само су оба површна слоја збивена, а средина није, и ваљало би да је споменуо да по чврстоћи спољни слој зпатно се разликује од унутрашњег, и овај с тога има и засебно име. — Труп дели на: »кичму, груди и карлицу«, и ако ова последња припада доњем уду. За кичму вели да је састављена из 29 обртања, а мало доцније спомиње п 4 тртичка обртња и ове није урачупао у оних 29. Даље »кичма је на неколико места извијена налик на римско 8 »а не каже који су делови