Просветни гласник

ПРОСВЕТНОГ СЛВЕТА

кичме и како извијени. А извијена је вели: »с тога да се одржи равнотежа кад је у услравном положају. »То није узрок, јер линија тежишта је пред обртњима, и са свим други су узроци равнотежи у усправљеиом положају. 0 разлици између вратних, леђних и слабинских обртања нема ни речи, тако исто није описао ни облик првог и другог вратпог обртња, ни крстаче и ако доцније говорећи о нервима спомиње неке делове на крстачи. За карлицу ве.ш: „чврстоћу карлице сачињавају две изванредно јаке и затегнуте спомоћне везе, које карличне кости тако притежу уз крстачу и тртицу, да се оне не могу много одмицати«. Оне не само да се ие могу много, већ слободно овде би се могло рећи да се не могу ни мало одмицати, али за тртичку кост ваљало је рећи да је покретна. Кључну кост назива нотлачком без разлога, а лакатну — полужицом. — Не спаја се само жбица са трима костима из првог реда ручног корена (види стр. 18.) већ и лакатна кост онако вако и сам иисац мало даље на страни 19. описује. Синовија неће бити баш »масна течност« као што се тврди , јер не треба љигаво са масним мешати. II МишиИни ирибор. Деоба мишићних кончића на »примитивне и секундарне« и њихова одредба није тачна, тако исто није тачно одређена и разлика између глатких и »рескастих« мишићних кончића. Говорећи о кретању вели, да се »кости могу сматрати као кружне полуге, на којима мишићи раде као наква ужета«, и то је све а нигде не казује какве су те иолуге, где је тачка ослонца, где су нападне тачке снаге и терета, од чега зависи мишићна снага, и који ће мишићи имати већу снагу, за што су на извесним ме стима дугачки а на другим »чијасти« мишићи. Глас и говор, а особито говор, са свим су кратко и нејасно објашњени, тако вели: »Таласање гласних жица нроизводи само музикални глас, дакле само вокал» а то не стоји, вокали постају у усној дуољи реФлексијом ваздушних таласа (резонанцијом) а глас који постаје трептањем доњих или правих гласних струна придаје се само вокалу и тако постаје јасан (гласан) говор, јер ми вокале можемо и шап5 'тати. III Оруђа за варење. Одма у почетку вели да је организму потребна храна »да се произведе животна снага« а боље је рећи жива снага, јер под животном снагом (^ећепзкгаЛ) разуме се нешто друго, а узгред да рекнемо да та снага и не постоји. Даље вели: »оруђа за варење састављају : цревни канал и неки жљездасти органи: јетра, ианкреас и слезина, који са тим каналима стоје у тесној вези.« Слезина не стоји у свези са цревним каналом , а њу сада рачунају у крвне жљезде, дакле није јој овде ни место. »Унутрашњи слој (цревног канала) саставља слузна кожа... и покривена ј в једним ћелијским слојем који се зове епи-

тел.« Ако се тим хтело рећи, да је свуда епител из једног слоја ћелија састављен, онда је погрешно, јер у једњаку имамо више слојева, а ако то није, опда је оно једним немачко Егп. Врло често иисац употребљује реч неки, тако: иеке жљезде, неки израштаји, некакав сок итд. што мислим да се не може оправдати а нарочито у школској књизи. Нигде није казао каквих нма жљезда, н спомиње гроздасте. Цревни канал доиста је обложен мишићима, али ови нису само у кругу поређани, већ је један слој уздужан, шта више у каналу за варење осим ових и сама слузокожа има глатке мишиће. За зубе вели да су : »окружени месом, које се зове десни«. Десни неће бити да су баш месо, и ако се у обичном говору тако каже. Облик желудца није < писао, а вели се да »допире до обеју слабина« и да »изнутра има многе мешкове жљезде — и многобројне ситне шулљине, у којима се лучи желудачни сок.« По овоме могло би се помислити да су жљезде и ситне шупљине нешго различно а у самој ствари шупљине су канали и ушћа оних жљезда. За власасте израсли у танком цреву вели да: »нису ништа друго до почетци од цеви, ко.је у опште као и све танке капиларне цеви имају ту способност, да течности, које их се дотакну, сишу.« Истина да је тим апсорпција хране врло просто објашњена, али штета је, што није баш тако у самој ствари. За венску крв вели да је : »црна«. — Хемизам варења није растумачен већ се само вели: »да је варење у желудцу радња заиста хемиска« ; „јела се у желудачком соку растварзју«; вда ту промену хране врши једна слабо кисела течност, коју луче желудачке жљезде и која се зове желудачан сок«; да је из овога издвојена: » једна материја, која је језгро сварљивој моћи желудачпог сока и то је пепсин. Кад се овој пронађеној материји дода потребна топлота, онда се производи вештачко варење ванжелудца, на чисто хемијском путу.« Овај оглед неће испасти никад ако се не дода и киселине у извесној сразмери ; даље не помиње се: који се делови хране варе у желудцу, какав утицај има пљувачка на мзвесне делове у храни. За панкреас вели, да лучи некакав сок, који заједно са жучи иомаже да се сваре масне материје« (али како?) а за жуч вели : »служи за сваривање оних материја (којих ?) које се у желудцу нису могле сварити«. 0 дејству панкреатичког сока на белаичевину ни спомена. IV Оруђа за лучење мокраће. Састав бубрежака није тачан, нарочито у оном делу, у коме се баш врши лучен е. тако вели : »из малпигијевих куглица излазе капилари да се поврате као цеви у пирамиде и да пређу у вепске капиларе.« Прво капилари се не деле на артерске и венске (ви^и страпа 36. и 37.), а друго ваљало је рећи, да продужење оног крвног суда који излази из »малпигијевих« куглица, гради мрежу око 8