Просветни гласник
ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА 181
и заслуживати све саме одличне оцене, но ако други наставпици допуштају, да им се домаћи и школскн задаци израђују брљаво и аљкаво — само нек је тема по садржини добро израђена — тада неКе и не може краснопис имати никаке васаитне вредности. А да г. писац има на уму баш ову васаитну страну код краснописа, показао је одмах у предговору, где вели, да не мисли калиграФско-техничку лепоту писања него читност иразговетност, а и тиме, што у самом »упутству« врло мало говори о техничкој страни, него све готово о практичкој потреби, о хигијенској и васпитној страни. Из овога што довде рекох, види се да ја не полажем велике важности оваким упутствима , — али ако се нема ништа приметити писцу са стране стручњака, предлажем да се ово упутство штампа у Просветном Гласнику, јер ако добра воља пишчева којом се латио овога посла, буде покренула озбиљнију пажњу, ма и код једног само учитеља , испод чије ће руке изаћи више стотина деце са пробуђеним лепим укусом — неће бити претерана награда, ко.јом се обично награђују самостални чланци у Просветном Гласнику. На овоме месту хоћу да споменем још и ово : КалиграФске прегледалице уклоњене су из школа и то је оотпуно оправдано, али место тога уведене су у другим земљама тако зване писанке или прописи у којима је први ред исписан, литограФисан , те деца куиујући те »прописе« имају уједно и прегледалице, са којих преписују и вежбају се угледањем и поређивањем свога рукописа са оним у писанци. Те су писанке удешене поступно у свескама а на лепој хартији. Деца не добивају друге свеске , док не сврше добро претходну. Те свеске подељене су на више течајева тако , да у првом има највише помоћних линија а у вишим ^ечајевима отпадају поступно све те помоћнице дотле, док се деца не свикну да правилно пишу на једној само линији и најпосле без линије, било помоћу подметача, било без њега, где су ове гшсанке уведене, ту се други прописи не употребљавају. Време је да се и из наших школа избаце »Поз нери« и »Полаци« пештански са којекаким сликама и погрешним натнисима, па да се одреди, шта се само сме у нашим школама употребљавати. С тога би добро било, да се позову краснописци да према поменутим прегледалицама удесе прописе за наше школе, одкуда би држава имала поред моралне још и материјалну корист. 1. Марта 1882. год. у Београду С ПОШТОВАЊЕМ Д имитрије јЈ о СИЋ, ПРОФЕСОР УЧИТЕЉСКЕ ШКОЛЕ.«
Пошто је реферат другога реФерента, г. Смуђа потпуковника, раније прочнтан, Савет одлучује да се писцу даду оба реФерата па да се запита: може ли своје дело поправити по њима и удесити прегледалице и прописне прегледе, онако као што се у реФератима предлаже, па тек после да се донесе одлука о делу. РеФерентима да се изда по 20 динара у име хонорара. VII Председник саопштава Савету писмо министра просвете и црквених послова од 2. Марта ПБр. 1209. којим иита Савет, да ли се могу они предмети који се предају у Реалци и гимназијама предава.ти по истоветним програмима , као што су то предложиле наставне комисије, а у једно шаље Савету на преглед и оцену наставне програме из Нацртне Геометрије, Механике и Геометријског цртања. Савет одлучује да се могу по истоветним програмима предавати они предмети , који се уче у гимназијама и реалкама, а што се тиче послатих програма да и о њима вреди саветска одлука 9. Децембра нр. г. донета о свима наставним програмима за гимназије, т. ј. да се за ову годину привремено предају предмети по овим програмима, а да доцније наставници саопште своје примедбе на те програ.ме, како би Савет при израђивању сталних програма имао више материјала. 11ошто је дневни ред био исцрпен, председник је закључио састанак-
САСТАНАК СШ 10. Марта 1882. у Београду Били су преседник др. Ј. Папчић, потпреседник Ј. Пецић. Редовни чланови: П. Срећковић, арх. Дучић, др. Л. Докић, др. Ј. Валента, др. В. Бакић. Ванредни чланови: Ј. Туроман, Св. Николајевић, Љ. Ковачевић, Б. Тодоровић, А. Николић и Ђ. Тешић. Привремени пословођа др. Ник. Ј. Петровић. I Пословођа чита записник 102. састанка, који Савет прима. II Г. А. Николић чита реферат свој и г. Дим. Јосића проФесора Учитељске Школе о преводу пПриче за малу децу« : „Главном Просветном Сакету Прочитао сам рукопис »Малој дечици. Приче за децу од 4—8 година. Са сликама. Превео с руског