Просветни гласник

103'

ИОСТАВЉЕЊД, ИГЕМЕШТАЈИ И РАЗРЕШЕЊА ОД ДУЖ НОСТ И Н АСТАВН ИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА

819

Године 1856. носгаде бибдиотек,ар иародне бибдиотеке и секретар Друштва Срнске Словесности. Од то доба на до 1861. године уређивао је орган друштвени (Гласник "VIII до ХШ) и својим трудож прибавио му је много важности. 1859 године сриски лидеј, садашња велика школа, имаоје у њему одушевљеног нроФесора слов^нске филологија, ошнте историје књижевности и естетике. Године1866. оста ви Ђуро Србају , и на позив владике Штросмајера , оде у Загреб за секретара Академије, где се бавио до 1873 год. радећи и тамо неуморно. Те године, на нозив српскога министра нросвете, дошао је Даничић опет у Београд где је заузео своју стару катедру. Године 1877. одазва Даничића тежак и претежак задатак у Загреб. Пуних десет годиба прикупљана је грађа за велики речник. Поменуте године већ је било настало време да се отпочне рад на томе великом послу. Даничић оде у Вагреб да се лати тог огромног иредузећа и тамо га је на раду затекла смрт између 4. и 5. Новембра. Од тога дела изашле су досад тек 4 свеске, а то значи израђена је тек дванаестина целокупног посла. Са пером у рудл исиустио је Даничић душу на своме големоме послу. Ђ. Даничић поетао је члан Српског Ученог Постављења, премештаји и разрешења о Актом г. министра ироа I Поставл.ени су: у нишкој гимназији: г. Саиридон Калик, за предавача, 18. Новем. о. г. у врањекој нижој гимназији: 1'. Андрија СтогииЛ, за учитеља цртања и краснописа, 10. Новембра о. г. у учитељској школи у Веограду : г. Димитрије ИавловиЛ, за вероучитеља, 12. Новембра о. г. у београдској реалци : г. Павле МилетиА, за вероучитеља, 12. Нов. о. г.

Друштва 1847. г., руске академије 1863., књижевног одсека Матице Српске 1864., Јужно-еловенске академије 1867., доктор ФилосоФије петроградског университета 1872., члан чешког друштва за науке 1875. и почасни члан лекарског друштва у Београду. Године 1850. одликовао га је цар Алекеандар II прстеном с бриљантима, а 1881. г. Његово Величанство Кр»љ Милан I таковским крстом 111 реда. Године 1869. послао га је народ као посланика на црквено-народни сабор у Карловцима, где је кратко време пробавио, а 1874. г. биоје члан народне скулштине у Београду.

Нека је слава великом Даничићу, којије, као нико до њега, проникао у суштину ерпскога језика, те из њега читао дух, историју и васколики живот народни, који је радио као научник, као књижевник и као родољуб обилато, неуморно и ненадмашно, и који је млађим нараштајима оставио светао и узорит нример, да га се вазда е поштовањем еећају и да се угледају у свему на његов огроман и неуморан рад. Нека је слава имену Даничећеву ! Нека му је вечно светао спомен !

з, дужности наставника средњих школа гте и црквених иослова II Премештен је у а дексиначку нижу гимназију : г. ЂорКе Б. Дими~К, предавач нишке гимназије, 18. Новембра о. г., по потреби. III Разрешени су: У учитељској школи у Београду : г. Неетор, архимандрит, хонорарни предавач науке хришћанске, 12. Новембра о. г., по молби. у београдској реалци : г. Димитрије ПавловиК, вероучитељ, 12. Нов. о. г.