Просветни гласник
неколико живот011иса
ц позове га к себи да се намире. Ето, — рекао је Стеван између остадог у своме нисму — земља је наша велика, те имамо где обојица задовољно живети. Прекини савез са непријатељима отаџбине наше; заустави се од намере твоје и као други син краљевства, прими други део очевине, а ја као старији и наследник круне, веруј, нећу ти ништа рђаио чинити. Али ове братске речи Стеванове, не нађоше одјека у грудма Константиновим. Наговореп грчким царем и бугарским краљем, он одбије понуду Стеванову и поручи му преко посланика да му устуни престо, јер вели, где ће слеп човек бити владар?... Између њих мораде доћи до боја у којем Константин ногине и Стеван се опроети непријатељства његова. Примедба У то време Стеван да би повратио Драч п еачувао остале зем.ће у Лрбанији обећа папп да ће прећи у католиштво са својим народом. Но од тога није ништа било, Драч није могао добити, а остале земље у Арбанији п дал>е је задржао. У том времену умре цар бугарски и бугарска властела избере за цара кнеза видинског, Михаила, зета Стевановог. Он одмах отпочне рат с Грцима, што су они потпомагали противнике његове. Ал' када Грци опремише нелику војску нротив њега, онда он, на један мах, окрене други лист, и нонуди мир, који да би боље утврдио, одагна своју жену, сестру Стеванову и ожени се сестром млађег (Андроника) цара грчког. Због распре са синовцем Владиславом, Стеван се није могао унуштати у бој с Пугарима, који су они хтели, већ пошље свога иладику те га за неко време измири с бугарским владаоцем. Иосле овог помирења, Стеван са свом силом нападне на Владислава, нобеди га и прогпа у Мацарску, где је наскоро умр'о, а земље његове заузме. То је било четврте године владе (пре 558 год.) ') 2. По што је Стеван савладао и Владислава, другог такмаца на српски краљевски престо, одмах идуће године удари с војском на. грчку царевину: освоји град Прилип и још неколико градова над којима су владали Грци. Солунски намесник 2 ) (деспот) поплаши се напредовања Стеванова и поред мира повуди му руку своје кћери. Стеван пристане на мнр и женидбу, јер је био удовац, и повуче војску натраг. То је било пете године владе. Те исте године завади се Стеван са баном босанскпм, због Хума и у рату га сасвим изгуби. Годину дана иосле тога, имао је Стеван спор с Дубровчанима с тога, што су у рату помагали Босанцима противу њега. Овај Је спор између њих отезао се за две године, и на послетку, миром је окончан.
из српске иотогије 853
У то време 1 ) (кад је с Дубровчанима се споречкао) заједно са својим тастом напао је на грчко царство. Војска је заузела многе земље грчке и допрла чак до Сера а још би и више заузела, да се (старац) таст Стеванов не помири са грчким царем и Грци опет заузму своје земље. У Грчкој у то време беше велика распра око престола између цара />еде, Андроника старијег, и унука Андроника млађег цара. Стеван беше више својта деди цару (Андронику старијем), коме је био синовап, таст његов; а бугарски цар имао је опет за жену сестру млађег цара. С тога, кад изнова илапу рат између двојице царева грчких, Стеван прими страну старијег цара, а бугарски владар нристане уз млађег цара, шурака свога. Пославши у помоћ цару 12 чета војеке с војводом Хрељом , Стеван и сам с другом војском изађе на границу сво.је државе. „Срби су желели ,!,а се битка што пре отночне, али војсковођа грчке војске, не смеде ступити у бој, јер су противници заробили били сву његову чељад; па и сам побегне нод закриље срнскога краља. Уз њега добегну још многи Грци са свију страна и почну наговарати Стевана да удари на млађег цара. Краљ је иак очекивао ,1,а му дође Хреља, који ће му казати да ли је добро да удара или не. Кад је Хреља дошао, он је световао краљу да не удара с војском; а то је исто светчЈвала и сва властели српска. Стеван их послуша и не хте нанадати на грчког цара, него мимогред освоји неке градове а бегунцима рекне: Чули сте шта мисли моја властела. Ја да имам ма какав приватан (сам свој) узрок дићи оружје против цара вашег, морао бих од намере одустати, кад моја властела не пристаје на то. У осталом и сам нећу да будем ненраведан а и сва ми војска није на окупу. Ну, ја Ку се потрудити, да вам, у колико је могуће више, олакшам ваше јадно стање. Послаћу посланике млађем цару да вам опрости; не допада ли вам се то, послаћу вас бугарском владару, па ће вас он оправнти у Цариград; није ли вам и то по вољи, онда ћу вас на бродовима послати у Млетке, а оданде можете отићи у Цариград. Ако вам, на послетку, и то не годи: онда ћу вам дати два три града па се у њима сместите и живите док цареви рат не сврше. Они пристану на ово последње и настане се у градовима, које им је дао". То је било 8 год. владе. 2 ) 8. По смрти сгаријег цара, којега ,]е млађи цар победио и прпморао да се покалуђери — Стеван с војском упадне у грчке земље и освоји неколико гра-
!) 132 6 год. 2 ) 1328 ГОДИНв.