Просветни гласник

ПРЕДЛВАЊА НЗ СРДСКОГ ЈЕЗ ИЕА

129

се, страшила их је јако. — Ако и јест крива врата, ама лијеп мирис дава. и. Подређеиа за последиду и узрок. Еад је нотреба да се подређеном реченицом искаже последица или узрок онога, што се излаже у главној речеиици, онда се тако подређена реченица зове иодређсна за последицу и узрок. Оваке се реченице скончавају за своју главну реченицу речима: јер, јербо, с тога, за то, што, где, будуКи, како ; или у главној реченици долазе речи : тако, које се често прећуткује, толико и т. д., а у споредној долази реч да. На пр. Па ми стери мекану постељу, ни дугачку, ни врло широку, јер ти дуго боловати не&у. — Жао му је што /?е дати благо, са тога се врло расрдио. У овој сложеној реченици три су просте; другом се казује узрок радње исказане у првој речеаицп, а трећом се опет казује последица оне радње, која. се казује другом реченицом. — И по семеау твојему биће благословени сви народи на земљи, за то што си аослушао глас мој. — Црна горо, убила те туга, како но је жеђ данаске мене, ђе у тебе хладне воде нејма. А стока нека стоја у целозти. буду$и да су каиетани и кнезови освсдочилц и на душу узели, да је сгока вилајетска. — Тпце неваху, да ваздух јечи. - У крв ће нам вјере запливати, бипе боља која не аотоне. Уметнуге реченице. — Дешава се да подређена реченица дође између делова главне реченице, и онда се зове уметнута реченица. На пр. Деца, док су мала, не знају ништа. — Неће вам се довека, овако као сада давати све што вам треба. — Чувајте с е,рече ми он даље, од нездрава читавва. — Ти ћеш код мене, док сам ја жив, остати. — Онај, који васје створио, обдржава вас. — Ви сви, који ете из босанског иашалука, излазите на поље. — Све јој, штојеикако је. каза. — Тога ради и ја, не могуКи вишетриљети, послах да упознам вјеру вашу. ■— Један је, не слушају&и наиомене, које су му даване, навукао се на болест. Мешовите сложене реченице. — У живој употреби језика, у говору и нисању не долазе увек засебно реченице сложене само приређивањем, а засебно опет сложене самим подређивањем. Како се мисли људске на разне начине у животу једна с другом друже и преплећу, тако се и ова два начина слагања реченица, приређивањем и подређивањем, врло често мешају, те често у једној сложеној реченици буде реченица међу собом и ириређивањем и подређивањем састављених. Таке сложене реченице зову се меш.овите сложене реченице. Често на пр. буду у сложеној реченици по две три међу собом приређене, али по нека између њих има н по коју своју подређечу реченицу. Или дешава се да једна главна има по неколике своје нодређене реченице, које су међу со-

бом приређене. Или десе се по две три главне, од којих свака има својих подређених ; кад су ове главне међу собом нриређене, оне се сматрају не као приређене просте реченице, него као приређени низови реченични, као приређени чланови, ко.ји стоје у сложеној реченпци, као засебне целине. На пр. Јер су честе у Аатина страже, иа се бојим, да те не ухвате. Овде су три просте реченице; прве су две међу собом приређене, а трећа је другој подређена. — Онде заноИи у једнога иустиника, иа га заиита, не би ли му знао казати што за девет златних иауница. И у овој сложеној реченици прва и друга међу собом су приређене, а трећа је другој подређена. — Како се не бојиш, да земља иод тобом не ироиадне, или да те гром из ведра неба не удари. У овој сложеној реченици прва је главна ; обе остале су њој подређене, али међу собом приређене. — Ако је квасац свет, то је и тијесто; а ако је коријен свст, то су и гране. У овој сложеној реченици четири су просте; друга је подређена првој, а четврта трећој ; прва и трећа су главне и са својима подређеним чпне међу собом два члана, који су међу собом нриређени. Је ли младиЛ што учио, и је ли што научио, нс зна се ; али је живео онако, како живе они, који се нс баве науком. У овој сложеној реченици прва, друга и трећа чине један члан, а четврта, пета и шеста други члан. У првом члану главна је трећа, а њо.ј су подређене прва и друга, које су опет међу собом приређене. У другом члану главна је четврта, а пета је подређена непосредно четвртој, а шеста је опет подређена петој. Чланови су међу собом нриређени. Скраћивање сложених реченица. — Сложене реченице не долазе свакад потпуне, са свима својим деловима, који им припадају, него се често поједини делови њихови или изоставе, с тога што се по смислу већ добро знају, или се замењују другима, дужи краћима, сложени простима. Оваке сложене реченице зову се скраКсне сложене реченице. Скра^ене изосгављањел. — Кад се у реченичп приређивањем сложеној деси више простих реченица, у којима је један исти прирок, а различни подмети, онда се сви ти подмети поређају један за другим, новезани свезом и или без икакве свезе, а прирок се стави само један пут. На тај начин постају скраћене сложене реченице, у којима има више подмета, а само један прирок. На пр. Људи и животипе дишу (место : Људи дишу и животиње дишу). — Исто тако, ако је у свима таким реченицама један исти подмет, а различни прироцп, подмет се стави једаи пут, а прнроци се поређају један за другим повезани свезом и или и без свезе. На пр. Они стајаху и чскаху (место : Они стајаху и они чекаху). — Ако је у оваким реченицама, у којима је један исти подмет, а 17