Просветни гласник

130

НРЕДАВАГћА ИЗ СРПСЕОГ ЈЕЗИКА

прироци именски, и у свима прироцима сиона један исти глагол, онда се спона стави само Један пут, а остадих прирока именски делови се поређају један до другог везани свезом и или без свезе. На пр. А град бјеше широк и велик (место : А град бјеше широк, а град бјеше ведик). — Ако се деси да је у свима таким реченицама један исти подмет и један исти прирок, а различни додаци додају се једноме или другоме, онда се подмет и прирок опет ставе један пут, а додаци се поређају један до другог повезани свезом и иди и без свезе. На пр. Ја сам жељан бела света, бела данка, жарка сунца (место : Ја сам жељан бела света, ја сам жељан бела данка, ја сам жељан жаркасунца). — Имао је свога овчара, говедара, коњушара, свињара, многу имаовину и велико богаство (место : Имао је свога овчара, имао је свога коњушара и т. д.). Ја чекам леиу Јелицу, Ивана бана сестрицу (место : Ја чекам лепу Јелицу, ја чекам Ивана бана сестрицу). — У оваким случајима и све остале речи, које се у свима реченицама понављају, стављају се само један пут. На пр. Из свега алемена стану излазити учитељи, лекари, уиравитељи и старешине народне (место : Из свега племена стану излазити учитељи, из свега племена стану излазити лекари и т. д.). Тои за тоиом грми, јечи, ссва (место : за топом грми, топ за, топом јечи, топ за топом сева). — Ако је у више реченица прирок од разних глагола, али у једном истом сложеном облику, онда помоћни глагол остави се само у једној реченици, а у другим се не ставља. На пр. Иа Леш бити госиођа краљица, ирести свилу на златно вретено, свилу ирести, на свили сједити, а носити диву и кадиву. У реченицама подређивањем сложенима, у реченицама нодређеним за начин, прирок је исти, који и у главној реченици, с тога се он у подређеној реченици изостави. На пр. Иламти небо као огањ живи (место : Пламти небо, као што живи оган> пламти). Да му се исиовиједиш као сад мени (место : да му се исповиједаш, као што се сад мени исповиједаш). Ми вам не можемо ништа иомоћи као ни себи (место: Ми вам не можемо ништа помоћи, као што не можемо ништа ни себи иомоКи). — Па кроз гору стуиа ка' но муња лака (место : Па кроз гору ступа, ка' но што стуиа муња лака). Кад су у главним реченицама речи: онај, тај, тамо, онамо, тако, дотле, тада и т. д., за које се вежу нодређене реченице, те се речи у главним реченицама обично изостављају. На пр. Ео нагли без обзира, (онај) далеко не одлази, а (онај) много иоквари. — Ђршите сваки (оно) што вам је дужност. — Јер чега себојах, (оно) до/је на мене. — Кад стигоше цара и сватове, цар му (тада) даде хиљаду дуката.

— Иошто им иричитасмо ову нашу осуду, (онда) иомирисмо их и ижљубисмо. — Све се наби (тако) да кркнут' не море. У реченицама сложеним подређивањем, често је једна иста реч у једној реченици предмет или други који додатак, а у другој подмет или прирок и обратно. И у тим случајима се реч, која у више реченпца долази, ставља само једам пут. На пр. Дође иред куКу ЖркоњиКа, кад ли је (кућа) иуста затворена. -- Али се заваде Аврамови иастири с Аотовима (пастирима). Скраћиваие аалењивањед. — У реченицама подређинањем сложеним могу се целе подређене реченице стегнути у једну представу, исказану једном или неколицином речи. Кад се подређена реченица, која је додатак подмету, прироку или предмету или коме год имену у главној реченици, стегне у једну представу, онда од ње постане додатак иодметни (апозиција) или ирирочни (предикативни), или ирошасти, или трини глаголски иридев. На пр. Ми сиромаси носимо им колаче (месго : Ми, који смо сиромаси, носимо им колаче). Иего мене старца иослушајте (место: Него мене, који сам старац, послушајте). - Позрави ми краља, таста мога (место : Поздрави ми краља, који је таст мој). — Ие држс^х себе достојна да ти дођем (место : Не држах, да сам достојан, да ти дођем). — Честита бих га учинио (место : Учинио бих га да будс честит). — Па сустала коња одјахао (место: Па одјахао коња, к оји је сустао). — Пролијте крв њихову на њихову олтару накиКену цве&ем (место : Пролијте крв њихову на њихову олтару, који је накиЛен цвеКсм). Подређене реченице времена, иоследице и узрока могу се стегнутн у глаголски ирилог садашњег или ирошлог времена, или у именицу начињену од трпног глаголског придева наставком ије (је). И у приређених реченица, ако се радња збива у једно исто време, може се једна стегнути у нрилог времена садашњега и постати подређена оној другој. На пр. Добар може иостати само чинеКи добро (место: Добар може постати само ако чини добро). — ПутујуКи тако удари на једну воду, и идући иокрај те воде, срете се с једним човеком у зеленим хаљинама (место : Док је иутовао тако, удари на једну воду, и док је ишао иоред те воде, срете се и т. д.). — То рекавши, баци новчиЛ у воду (место : Пошто то рече, баци новчић у воду). — Да те везир иогубит' не може, без иитања цара честитога (место : Да те везир погубит' не може, док честитог цара не заиита). — Ил' јездите иреко неба равна, гледајуКи земле и градове (место: Ил' јездите нреко неба равна, а гледајте земље и градове).