Просветни гласник

записник главног

клапати, но ће нађена нрава СЂ ићи параделпо испод дате праве АВ и сећи ординатну осу нспод почетка на размаку 5 1 . Писац је требао овако казати : кад је 5 1 = 6 и обе су количине једнозиачне, онда ће се обе праве поклопити. 0) Даље, кад је 6 1 >- 6, то онда права мора остати над АВ. То ие стоји, ио је ако је хтео писац да каже „иад", онда је требао овако казати, ако је & и позцтивно и осии тога још кад је & 1 > лежаће права СЈ) над праном АВ. јер у протнвном случају може да је >> 6 па онет да права СЂ лежи испод АВ, а то је онда случај кад је ' 'ј 1 одречно. у) Исто је тако најзад нетачно и оно, да ће права СВ лежати испод дате АВ ако је '> 1 < 6. Узмимо да, је 5 одречно, а тако исто и & 1 . онда за 5 1 <; 5 лежи СЂ над АВ. Ту је дакле ваљало казати овако, ако је 6 положно. а тако исто и 5 1 , онда за & 1 <С & лежи права СВ испод АВ, а ако је & одречно, а одречно је и 6\ онда ће тек за ћ 1 >• 1> лежати права СВ испод праве АВ. Дакле и та нејасност пишчева не сме се у школу пустити. 19.) На стр;>ни 26 тачка под IV. није никако за тенденциЈу гимназијског дела и биди се да је то препис из неке више уналитичке геометрије. У тој се тачци тражи услов, кад ће се три праве сећи у једној тачци, па се почиње овако : „Претпоставимо да су једначине тих правих : Ј х = 0, Ј г = 0 и Ј 3 — 0. Ако их умножимо редом са / 15 Л 2 , /,• и т. д. већ на самом почетку види се да се тиме надмашује тенденција гимназијске књиге. 20.) На страни 28. где се вели : „Да би се уверили, да је то одиста једначнна, која одговара даном кругу, решимо је за у, па ће бити : у = 5 + ]/ г 2 — (х—а) 2 и у тој Функцији узимајући за д- произвољне вредности, но у границама х = л-ј-г и х = п —г, јер за све остале вредности ван тих граница било би у уображено." Ето то је све што писац говори у потврду да је то Једначина круга. Но само тиме не доказује се баш још ни у колико да је то једначнна круга, а још би се мање доказало да је само зато круг, што за д: > а + г и х <^а — г изилази у имажинерно. Оваке особине одговарају многим и многим затвореним кривим линијама. Дакле у тој тачци нема писац лођике. 21.) На страни 36, почев од речи: „Како је В > г" и т. д. па и све остало до стране 37. закључно, веома је нејасно изведено, зато ваљало је све то другојачије написати те да би се добило јасног појма и могућности или немогућности сечења два круга.

Овом приликом могао је писац да покаже нешто и о кордали. Имало би још да се нримете и омање грешке, но ја сам овде извео само оне које су стварне а веома важне, из којих ће увидети Просветни Савет, да је писац своје дело веома олако, лабаво и без дубоког разумевања написао. Исправити таке стварне грешке а и још многе, многе омање, значило би дело изнова написати, па зато и јесам мишљења: да се дело г. Срет. СтојковиКа не може никако ареаоручити за штамиу као школска књига за наше гимназије ; а и у опште овако како је не би могло ући у штампу. Даље, баш кад дело г. Стојковића не би ни имало грешака стварних, онет не би био мишлења да бн се могло употребити као школска књига, а то зато не, што су све дисциплине у њој, дакле : како тригонометрија тако и аналитичка геометрија, просто рецептивне природе. Начин излагања истина математичких није никако поступан, но се са кратким реченицама прелази са једне операције на другу, са једнога обрасца на други, не разлажући, како се поступно до резултата долази. Ово последње треба да се огледа у свакој школској књизи, иначе неће послужити ономе на што је намењена, а школска је књига намењена поглавито за мање даровите ученике из које ће они код куће научити оно што од нроФесора на часу нису довољно разумели. Даровитом ученику и не треба књиге, јер он научи извесну истину већ на часу од самог проФесора. Дакле у делу г. Стојковића недостаје још и јасност у разлагању. Најзад, узмимо да је исто дело добро у свему, држим да не би било корисно кад би се тако један малени одељак целокупне геометрије за се штампао, а остале одељке да пише неко други, па да их може бити по постојећој тригонометрији прилагођава. У таком би случају страдала целина, зато онај који би написао предидуће основе геометрије, треба тај исти но једноме и истом плану, и једним и истим духом да напише тригонометрију са аналитичком геометријом. Осим свега нека ми је дозвољено да докажем како г. Стојковић има погрешан појам о томе, кад вели да су математичке науке стигле свој врхупац и да је то наука свђзшена, да у њој нема ничега новога. 0 погрешности таког смелог суда увериће се Просветни Савет кад кажем, да постоји један математички журнал оваког наслова : ЈаћтЂисћ пЂег сИе Рог1зсћгШе с1ег МаИгетаИк ћегаиз^. уоп Саг1 Оћг1шапп. Осим овога и сам Шлемилхов журнал за математику и Физику, доноси у свакој свесци по неку нову математичку пстину или теорему. А сама ана-