Просветни гласник

463

Кад се атинска војска већ вратида кући, хитали су им Шпартанци у помоћ. Еад су стигли на бојно поље и видели мртва тела Персијанаца, иохвалише јунаштво Атинаца и вратише се натраг. Милцијада су све више и више поштовали Атињани. 0 тога му неки почеше завидети, и чекали су прилику, да га оборе. То се и догодило. Милцијад узе атинске лађе (®лоту), да освоји једно острво (Иарос). Он је опсео главну варош на том острву. На један пут се појави ватра на азијској страни. Милцијаду јавише, да је то знак, да долази нерсијска војска у помоћ острву. Милцијад мораде дигнути војску и врати се натраг, али је био тешко рањен. Његови непријатељи рекли су да су га Персијанци потплатили и оптужише га као издајника. Милцијад је био рањен и није могао доћи нред народ да се брани. Њега осудише да плати 50 таланата оштете. Кад то није имао, затворише га, и он од ране умре у тамници. То му је била благодарност за победу на Маратону. Шта имате да ми кажете за Милцијада ? Како вам се допада ова борба са Персијанцима 1 Како вам ту изгледају Атинци? Знате ли какав пример код нас, који је налик на овај њихов ? V Деонида 1. Кад је стигла вест о пропасти персијске војске на Маратону, краљ Дарије није знао шта да ради од гњева противу Атињана. Он намиели да се освети тој малој државици. Пуне четири године спремао је он силну војску противу Грчке. У томе спремању умре. На престо дође његов син Есеркс и намисли да се он освети Грцима. У пролеће 480. год. пре Христова рођења крену се Ксеркс на Грчку. Прича се, да му је војска била преко сваке мере голема. Војска која се хтела тући на мору отишла је на лађама право Грчкој. Друга војска, која је ношла за битке на суву, превезла се на мореузини Хелесаонту. Краљ је заповедио, да се ту за прелазак војске сагради велики мост. Тек што је мост био готов, а морска бура поквари га. Ксеркс заповеди да неким мајсгорима исеку главе, а море да шнибају бичевима. За тим нареди да се одмах саграде два друга моста, иреко којих пређе војска. Ксерксова

војска беше састављена од различних народа из Азије. Лица војничка, ношња и оружје, све је било различно. Тоаика сила, толики народи, кренули су се под морање, да нападају, робе, нале и убијају миран грчки народ. 2. Овако голема персијска сила иђаше лагано и нико јој не стаде на нут, док не дође до кланца Термоаила. У то време пролазило се кроз тај кланац из Тесалије у Грчку. Другим путем није се могло лако ироћи због планине Ете. Шпартански краљ Леонида чувао је термопилски кланац са 300 Шпартанаца и још нешто савезника (војници из других државица грчких, који су се заједно борили са Шпартанцима и Атињанима). Ксеркс се смејаше, кад је чуо, да ова гомилица мисли да дочека његову преголему војску и да се с њоме бори. Он опреми једнога носланика, и заповеди да му Грци одмах оружје положе. „Дођите, паузмите", одговорио је Деонида. Кад је неко казао, да је непријатеља тако много, да ће од њихових стрела сунце помрачити, један Шпартанац казао је мирно: „тим боље, бар ћемо се у ладу борити." Ксеркс није хтео одмах данапада. Он није никако могао мислити, да ће се ова шака људи усудити да му се противи. Он им осгави четири дана да се промисле, и мислио је да ће они сами побећи. Али од тога не би ништа. Ксеркс заповеди Азијатима да нападају. Грци стајаху све један до другог. У левој руци држали су шлем, од кога се одбијаху непријатељске стреле. У десној руци држаху дугачка копља. Гомила по гомила наваљивала је на њих, али су увек многи изгубили живот. Ксеркс заповеди да удари најхрабрија војска, која се звала „несамртна чета." Но и они су изгинули много. Ни један Персијанац не смеде више да напада. По некад Шпартанци употребе лукавство, па почну бегати. Персијски коњаници појуре их , а они се на један пут окрену, па су убијали коње и људе. Ксеркс је беснио од љутине. Онје бичем нагонио своје војнике да ударзју на Грке. И ко зна шта би било, да један издајник (Ефијалт) није показао Персијанцима један пролаз, по коме су могли заћи Грцима за леђа.