Просветни гласник

464

0 ШКОЛСКИМ ШТЕДИОНИЦАМА

Кад Грци видеше да су им непријатељи зашли за леђа, они се спремише, да евој живот скупо наплате. Као бесни јурнуше они на непријатеље, који су надали од њихових удараца као трава под оштром косом. Кад им се копља изломшпе, јурнуше на ненријатеље са кратким мачевима. Деонида, који се најхрабрије борио, погибе. Око његовог тела отпоче се крвава борба. Његово тело уклонише, и непријатеље три пут нагнаше да беже. Али сили се није могло одолети и Грци изгибоше. 3. Од оних триста Шпартанаца изгибоше сви борећи се јуначки осем једнога, који се звао Аристодем. Њега је Леоница био одредио да чува једнога Шпартанца, кога су болеле очи. Кад тај Шпартанац чу, да су Персијанци онколили Грке, он потражи оружје, и заповеди да га Аристодем води у бој. Чим је тамо дошао, јурну на непријатеље и погибе. Аристодем побеже из боја и дође у Шпарту. Тамо

га огласише за бешчасна и нико не хте с њим говорити. Деца су га звала „бегунац Аристодем." Такав срам и поругу није могао дуго подносити. С тога је отишао на друго место у битку и борио се најхрабрије и тако своју срамоту опрао. Тако се свршила борба Грка код Термоиила у Јулу 490. год. пре Христа. После битке, Ксеркс обиђе бојно поље и нађе Л.еонидино тело. Ваповеди да му најнре осеку главу, а после га распеше на крст. После борбе са Персијанцима Грци му подигоше у Термопилу споменик са оваким натписом: Путниче. иди у Шпарту и кажи тамо, да смо овде изгинули бранећи законе и отаџбину." Како вам се допада ова борба на Термопилу ? ТТТта имате да кажете за Л.еониду ? А за Ефијалта ? А за Аристодема ? Који је наш војвода погинуо са свима војницима бранећи се од Турака? Итд. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

0 ШКОЛСКИМ ШТЕДИОНИЦАМА

Главна је цељ штедионицама да се у народу развија штедња, а нарочито да се побољшава економско и морално благостање сиромашне класе. Њима се тежи да се омање уштеде, које би се иначе на некорисне издатке употребиле или би ненродуктивне остале, саберу у веће капитале, који би се затим корисно употребити могли, како би и сиромашној класи послужили као сигуран кредит и тиме је до веће економске самосталности довели. Оне су управо посредник, а нису место за деФинитивно улагање капитала. У томе се и разликују од банака. Банке служе богатијој класи, а штедионице већим делом само сироманшој. Као што се види, оне су од двојаке корисги. Једном дају прилике да до извесног капитала дође, до ког тешко да би иначе дошао. Другом опет ујемчавају кредит у случају нужде. Но да би штедионице то своје благотворно дејство доиста достигле, морају се испунити ови услови: 1. Ваља увести што више штедионица ; 2. Треба их тако удесити, да и најмањи улози могу пристуна добити; 3. Што је могуће више олакшати пристун земљоделачкој и у опште сиромашној класи народа, и

«Штедња је прво тециво". 4. Уверити и дати видљива доказа маси народа о сигурности таких завода. Да има што више штедионица и да су оне приступачне маси народа, то су два аајважнија услова, ако се жели да постигне благотворно дејство тих усганова. На њих ваља врло много полагати, јер ништа тако не буди дух штедње но што чешћа и трајна прилика да се уштеђена цркавица што ире уложити може. Сваки је од нас хиљадама пута пмао прилика да се уверн о истинитости тога; те с тога није нужно даље трошити речи о томе. Ако ли је таква црилика отежана, онда ће оне сумице, које би се иначе уштедити могле и које би временом извесан капиталић образовале, или са свим непродуктивне остати, или се сасвим некорисно потрошити. Па ако је изрека: да је човек производ свог васпитања, у главном истинита, (а ми смо уверени, да ће тешко ко ту истину апсолутно одрицати), то је онда јасно, да се дух штедње у народу мора гајити и васпитавати почев од детета. Ако је штедња врлина; ако је лено да се човек одупире шкодљивим и нездравим манама које навиком ностају; ако је добро душу челичити, онда при вас-