Просветни гласник

КЛРДКТЕРНЕ СДИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРПЈЕ

907

Застава је била од црвене свиле извезена златом и окићена драгим камењем. На застави, одмах испод знака крсга, налазила се слика царева и његовог сина. Ову скупоцену заставу уцотребљавао је Еонстантин у свима ратовима као средство за сигурну победу. Педесет војника од његове гарде, који су били најснажнији, најугледнији и највернији, чувади су његову заставу. Они су је носили у рату и увек су ишли напред не плашећи се од непријатељских стрела и нападаја. Где се год покаже застава са крстом, 'одмах су непријателд бегали. Еад је то Константин опазио, наредио је да се застава носи онде, где је највећа опасност. Он је тада насигурно рачунао да ће одржати и сјајну победу, јер је сида овог божијег знака оживљавала и крепила дух војника новом снагом. Еад је Еонстантин видео, како му застава крста помаже, он је наредио, да се више таких застава направи, које ће се носити нред осталим његовим војскама, које он није могао предводити. Еонстантип се здружи са војском једнога римскога војводе, и одржа над својим непријатељима победу. Одмах за тим дођоше му хришћански учитељи, који му показаше, за што је спн божји постао човек и умр'о као човек. Тада Еонстантин нареди да сви његови поданици, над којима је владао, могу иеповедати хришћанску веру. В. Зидање Еонстантинопоља Римл>ани нису били задовољни са својим царем (Еонстантином) једно за то што је посгао хришћанин, а друго за то, што је тражио да и они приме хришћанску веру. Они су волели да очувају своју идолопоклоничку веру, па зато нису хтели ни да чују што о хришћанском невидљивом богу. Еонстантину то не беше по вољи, и бојао се да га и други народи не нападну. Да би се лакше бранио, он намисли да на истоку своје царевине подигне још једну главну варош. Ова нова главна варош била би хришћанима оно, што је многобошцима Рим, само лепша од Рима. Еонстантин се бринуо, како ће за нову варош изабрати угодно место. Тражећи то место, допаде му се Византија. То је била једна сгара варош на мореузу, који одваја Европу од Азије, где Црно

море утиче у Мраморно. Положај између два дела света и два мора, родно земљиште, леп и допадљив предео, згода за пловидбу лађа и трговину, све се то допало цару, те реши, да овде сазида другу главну варош. Стара Византија беше већ велика варош. Али нови зид, који је Еонстантин зидао, беше тако дугачак, да је захватао простор од једнога мора до другога. У тој вароши сазидан је одмах царски дворац (велики као римски капитол), и друга велика здања. Жногобожачки храмови претворени су у цркве, а сем тога озидато је још много лепих цркава. Варош је била носвећена мученику на крсту (Исусу Христу). Подигнуте су и две стату-е, Еонстантина и Јелене, његове матере, којима је у рукама био намештен крст. У најлепшој соби његовог двора наместио је цар један крст од злата и драгог камења. Но поред свију тих хришћанских знакова, остало је и незнабожачких. За Еонстантином је дошло у нову варош доста сенатора, и он им је ту сазидао куће. Многи виђени и важни људи дошли су за царем у нову варош. Годино З ј О после Христа билаје нова варош освећена. Хтели су је прозвати Нови Рим, али за љубав цара Еонстантина прозвали су је Еонстантиноиољ. Данас се та варош зове Цариград (значи: царев град) или турски: Стамбул. Мати цара Еонстантина звала се царица Јелена. Она је била велика хришћанка. Још док је Еонстантинов отац био намесник у Галији, Јелена је чувала и бранила хришћане. Она је најпре наваљивала на свога мужа, Еонстантиновог оца, а иосле на свога сина да чувају хришћане. Еад јој је син иочео бранити хришћанство, она је још више наваљивала да примају Христову науку они који је нису били примили. Својим примером свуда је показивала људима, како је наука Хрисгова за свакога добра и за све људе кориена. Да би се хришћанство што више ширило, она је подизада цркве и давала новаца да се цркве свуда могу подизати. Чак је путовала у Јерусалим на Хриетов гроб и тамо на гробу подигла цркву. За ова велика дела царице Јелене и њеног сина Еонстантина, Христова црква признала их је за свеце. У календару су записани као свеци 21. Маја. 1 (4'