Просветни гласник

36

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

Од коликог су значаја они утнцаји што долазе од ненријатних надражаја види се јасно у неким најиознатијнм нскуствима школским, Кад хоћемо да запамтимо неку лекцију, ми је најпре учимо неколико пута из књиге. За тим огледамо без књиге да је поновимо; али не иде никако; ми је нисмо научили, и услед тога у нама се већ појављује нека мала одвратност. Опет се, за тим, лаћамо књиге, иа опет покушамо, можемо ли без књиге. Опет не иде; али ми се мучимо и подстичемо иамћење да бисмо изгубљене трагове опет изазвали. Она одвратност, што смо је најпре осетили, не могавши савладати предмет, сад се напрезањем нојављује као подстрекач наше снаге. Пажња се сада збиља енергички покренула. Кад се сад поново књиге машимо, већ нам иде много лакше схваћање онога, што треба да научимо, јер слабе везе су сад појачане оном жудњом да се предмет савлада, и већ први покушај показује, какојеона стега била драгоцена. Ми ћемо завршити овај иреглед услова за нластичку моћ с једном примедбом, која се тиче памћења и разликовања. Кад има брзине и оштрине у прелазу, онда то потпомаже како памћење тако и разликовање. Кад нас задеси кака јака и изненадна промена, обично се вели, да је имала јака утицаја на нас. Овај Факт вреди како за памћење тако исто и за разликовање. Кад су граничне линије нејасно обележене, замрљане или много засечене, онда не можемо да разликујемо нредмет, нити га се сећамо. И ове напомене служе васпитачу, као путоказ у његовој вештини. Сличност или једнакост Није ни мало неумесно а ни претерано уноређење, ако ову моћ назовемо тежишним законом у интелектуалном свету. За разумевање наше стоји њена важност барабар с оном пластичком моћи што се огледа у задржавању или намћењу. Методе, које се употребљују да би се највиша тачка сазнања постигла, оснивају се на изналажењу сличности и једнакости у разноврсности и неједнакости.

Поред све разноврсности, која у свету нашега искуства влада, и која се нашој моћи за рамиковање показује, ипак нас сусреће понављање једнога те једнога, једнакост или сличност. Пма извесних прелаза у бојама, које око наше разликује једну од друге, али и један и исти прелаз долази више пута. Има врло различитих облика — округло, четвороугло и т. д. •— које ми разликујемо кад се ставе један поред другог, али се исти облик јавља једнако. Ово на први поглед изгледа као да нема никаква значаја. Унраво изгледа, да је важно само толико, у колико чини, да не држимо једно за друго да разликујемо плаво од љубичастог, округло од овалиог и т. д. Појави ли се пред нама онет нлаво, ми поступамо као и први нут. Ова,ј је прекор пренагљен и нревиђа једну врло важну тачку. Што принпин сличности чини тако и одвише важним, то је, што се он иојављује у разноврсности. Округао облик, који ми најпре разликујемо на прстену или каквом новцу, нојављује се на ново на нуном месецу, у ком су случају околности са свим друге иа се као такве морају и схватити. У пркос ових споредности, опет остаје главно, да се сличност види у једноме само одношају, округлом облику.Кад добијемо какав утисак у једном положају, па се тај утисак онет ионови у другом неком положају, онда нас овај новн положај ономиње на онај стари, и ако постоји разлика. Ово подсећање можемо сматрати као нов подстицај или буђење свести, као појав једнакости у различноети. Комад угљенапкомаддрвета сматрамо исирва као два различна нредмета. Кад се метну на ватру, запале се оба, производе топлоту и изгоре. Овде је сад слагање у више особина, које ироизводи у нама трајан утисак у свези са оба ова предмета. Из таквих утисака састоји се половина онога што ми зовемо познавање, знање. Где постоји разлика, ми је примећујемо исто тако као и сличност. У томе се баш и састоји глуиост, што се једно или друго не види. Наше васпитање гледа да оба ова правца одржава, и учитељ, у колико он помаже у васнитању, мора да гледа, да се његова помоћ пружа на обе ове стране. 0 сред-