Просветни гласник

В А С II II Т А Њ Б К А 0 Н А У К А

ствима, која разликовање потномажу, а тако и о оиима, која га спречавају, већ смо говорили, и иеке примедбе, које су учињене у претресаљу тих околности, односе се и на способност проналажења једнакости у разноликости. Ту има лаких случајева, али има и таквих који се не могу опазити без припомоћи. 1) У ногледу Финога разликовања у моментима сличности, ми се морамо опет позвати на ону противност, која ностоји између интелектуалне и осећајне СФере. Кад је душевно расиоложење мирно, т. ј. кад нема осећајних покрета, онда то олакшава оне више интелектуалне радње. Ово треба да се има иа уму те да се не дозвољава ни сувише непријатности и каштига, ни задовољстава, која сувише узбуђују. Но ипак овде остаје још једна тачнија примена. Ми можемо одмах овде узети проблему о аистракцијама. Половина свију оних тегакоћа, које највише отежавају васиитање интелекта састоји се у схваћању општих или апстрактних нојмова. Какав општи Факат, идеја или истина, јесте једна чињенида која се јавља под различним околностима. „Топлота" означује једну такву општност или апстракцију. ,Има. много нојединости, које су међу собом различне, али се све у том утиску топлоте слажу — сунце, ватра, лампа, животиња. Разум разликује оно што је једнако, норед све различности, и долази у овој сличности да ошнтег нојма или идеје. Али ^камен спотицања" при уопштавању јесу сада индивидуалне диФеренције. Оне могу бити мале и незнатне, али и врло велике. Кад упоредимо неколико различитих ватара једну с другом, онда- нам одмах пада. у очи велика сличност између њих, док међу тим разлике у интензитету, величини и материјалу ни мало не одвлаче пажњу од онога што је слично. Али тај исти одношај схватити у сунчаном зраку и гомили ђубрета, које се згорева, због врло велике различносги, много је теже. Овај сукоб између различности и једнакости простире свој утицај врло далеко и смета изналажењу на.јважнијих истина. 2) Што је ире казано за разумевање разлика, стављајући их једну до друге, то исто вреди и за

11 објашњење сличности. Ми можемо различита слична Факта поређати један норед другог тако, да њихов карактер миого јасније изиђе на видик. Ово се постнже или непосредним стављањем једно поред другог или симетричким додиривањем, као на пр. кад упоређујемо обадве руке једну с другом, па ставимо све одговарајуће прсте један на други. Таквим се симетричким упоређењем очпгледно представе и разлике и сличности једним и истим актом. Ова се метода може примењивати врло много и јесте уираво најснажније средство за предавање знаља. 3) Навођење многих примера управо и јесте за то, да се потпомогне стварање ошптег појма. Једино средство, којим се може нроизвевести потпун утисак за неку ошиту идеју, састоји се у непрестаном и мирном нонављању онога у чему лежи једнакост или сличиост. На овоме месту ја не могу тачиије испитивати различне препреке, које треба при овакоме раду сличавању — савлађивати. Само ћу још овде покугаати да објасшш, за што се ова метода може употребљавати веома ретко при највишим уонштавањима. За ово ће бити довољна само једна примедба, да интерес везан индивидуалним прпмерима непрестано одвлачи пажњу, те и учитељ и ученик стоје у онасности, да нодлегну искушењу. Схваћање сличности излази и са једног другог гледишта, као веома драгоцено средство за памћење или задржавање. Кад имамо да учимо какав са свим нов задатак, онда смо иотпуно упућенин а пластичку моћ мозга за присвајање, п онда морамо довољно времена употребити како бисмо тиме дали прилике да се саставни делови међу собом вежу. Али кад имамо да радимо неки носао или задатак, у коме има неких делова, које смо ми раније иомоћу пластичке операцпје — памћења — савладали, оида нам је уштеђен посао да те делове на ново ирисвајамо, и онда ми имамо да се бавимо само оним, што се у томе задатку или послу појављује као ново, и кад то савладамо, онда смо и читав задатак савладали. Тако па пр. кад нотпуно проучимо све околности једне биљке, онда нам је са свим лако да се нађемо и оријентишемо и код свију оста-