Просветни гласник

135

ници ове реченице, шго иду, најпре нагласе, на науче на намет." На ово се може ставити овако питање: да, ли могу деда у I разреду средње школе правилно нагласити речи н у свом матерњед) језику ? У овоме делцу најопширније обрађено је двоје: акценти и нравопис. Акценти се не могу изучити из књиге, већ само говором, и то у мбсту рођења, као год што се не може Научити певати из књиге. За правоиис може се такођер рећи, да је боље учити га учећи језик, а кад човек после дугог времена савлада језик, научио је и нравонис. Ео пази у читању и нисању како је која реч напис.ана, тај ће лако без претходних иравила научити иравилно нисати. Учећв правила у почетку ученик их може знати на памет, а опет не умети их никад унотребити. Овде је граматика подељена на три дела, место на четири, као што је свуда усвојено. Неке речи могле би се тачније превести. Да ли ће се узети овај начин, или други који практичнији; да ли ово премаша или не домаша моћ ученичку у I разреду то ми не можемо казати. У том ће бити најмеродавнији стални програм. 1. Фебруара 1884. год. у Београду. јБор. јЗ. уодоровиЋ, Р. ЈП. ЈЗАЈА^ловић, проФесор реалке. Главни Просветни Савет убеђен мишљењем реФерената, да ее тај буквар не слаже са нрограмом пронисаним за предавање немачког језика, и да нвје удесан за стунањ иочетничке наставе одлучио је: да се буквар г. Жите Живкови&а не може усвојити. IV Г. Бор. ТодоровиК прочитао је свој реФерат, који је потнмсао и г. Ст. БајаловиК као други ре®еренат о хемији за средве школе од г. Мите ПетровиКа, који гласи: У седпици Главног Просветног Савета 16. Сеитембра ове годнне решено је да прегледам „Хе-

мију по Прокопу, Проказки и другима, наиисао М. Петровић." У оцењивању имао сам на уму троје: науку, метод и језик. У овом делу има погрешака, које ваља исправити, кад се служи овом књигом. Ево тих пд^ грешака по сфанама редом. 11. стр. Оглед са шпиритом за добијање гушика из ваздуха није удесан, јер у горењу иишрита постаје угљенов двојни оксид, у коме се такођер гаси свећа. С тога је згоднији оглед са ФосФором. Или бар да се иширит палМ МаД кречном водом, с Којом би се сјединио угљенов двојни оксид. 14. с^р. Није нужно из гасометра, одвојити гас у пнеуматичну каду, јер горњи део овог суда служи и као хемијска када. С тога има на сваком гасометру на средини цев са славином, кроз коју се гас пушта. Та је славина означена и на сл. 3. у овој књизи. 23. стр. Еод паљена праскава гаса стоји: „Кисик и водик споје се згодном справом (т. з. кључем). 1 ' Ова снрава није кључ, већ је двојна славина. Кроз унуграшњу цев струји кисеоник, а воденик струји кроз другу цев, која је око прве. 24. страна. У тврдој води има растворена креча. Тачније је казати кречпака, јер у природи нема креча. 29. стр. „При мешању нигаадора са гашеним кречом развија се из оног азот, из овог водик, те се та два елемента одмах и сједине и дају амонијак." Није тако. То се види из хемијске једиачине: 2 ј Ш 4 С1 -ј- Са ^ОН), — С а С1 2 -\- 2Н 2 0 2 Ш4 3 . Ову једначину читамо овако: хлор из нишадора сиаја се с калцијем из креча у калцијев хлорид, воденик из нишадора спаја се с кисеоником из креча у воду; остатак воденика из нишадора чини с гупшком амонијак. Тако дакле и воденик из креча чини воду с кисеоником, игго је такођер у кречу. Према томе и гушик и воденик били су у нишадору. 29. стр. Према пређашњем логрешно је и давати појма о 8Шиз назсешП код горњег примера. 30. стр. „Хлор се налази у природи као елеменат." Ситна је погрешка, што је изостало не, дакле не налази.