Просветни гласник

136

злиисник главног просветног савега

31. стр. „И у биљним бојама има воденика и због тога хлор уништава све органске боје." Неће бити тако. Хлор бели органске боје, кад има воде. Индпгом обојен памук не мења се у сувом хлору; међу тим одмах нестаје боје, чим се кане неколико капи воде. Хлор се снаја с водеником из воде, а ослобођени кисеоник бели, јер се спаја с бојом. Дакле оксидацпјом се прерушава боја као год и бељењем по трави. 32. стр. „Бром је тавносура течност." Бром је мрко-црвена или угасито црвена течност. 32. стр. „Јод је чврсто тело у виду мркоцрних љуспица." Јод изгледа као мрке сјајне љуспице. 33. стр. „Флуор није досада довољно познат као елеменат, ношто се врло тешко добија." Флуор је као елеменат са свим непознат. 40. стр. „Сумпорна је киселина основ скоро све колике данашње индустрије." Ова киселина је од најважнијих грана индустрије, а није основ скоро целој индустрији, већ је основ за грађење свију осталнх киселина, а н сама се употребљује скоро у свпма гранама нндустрије. 60. стр. „Боракс Ка 2 В 4 0.." Боракс је у кристалима осим жеженог и по томе образац је в 4 0, + 10 Н 2 0. 65. стр. Спомиње се грка со, а требало је казати да је магнезијев сулФат М § 80 4 7 Н 2 0. 66. стр. Стипса је написана неудесним обрасцем 2(80 4 )А1К. Обично се пише : А1 2 (80 4 ) 3 -К 2 80 4 + 24 Н 2 0. 68. стр. Код оби !не лончарске робе стоји, да се глеђеише, те изгледа као да се порцулан не глеђеише. Порцулан се такођер глеђеише. 69. стр. Л .имонит је хидрат и оксид гвожђа Ге 2 (ОН) в -ј- Ге 2 0 3 , а не просто <кери - хидрат Ке 2 (ОН) 6 . 69. стр. „Оне (гвоздене руде) се заједно с угљеном топе у т. з. високој пећи." „Стакласта маса (згура) обвпје сваки делић редЈ г кованог гвожђа и чува га од оксидисања." Није тако. Руде се не топе с угљеном, већ се из њих одвоји шуиљикаво гвожђе, које се

споји с угљеном и онда се тоии. Стакласта маса не обвија делиће железне, већ плива ио растопљеном гвожђу при дну пећи, те чува да се не оксидише од ваздуха, што се меховима утерује у пећ. 70. стр. ,Дивено гвожђе не да се сгааати." Не да се заваршати т. ј. ковањем сиајати више комада у један. 70. стр. „Гвожђе рђа скроз и скроз." Гвожђе не }>ђа скроз као што јабука трули. Гвожђе рђа ио површини, где се додирује с ваздухом, па се даље продужава. 73. стр. Оловно белило није добро нредстављено, јер се друкчије гради, и није прост карбонат већ базисни. 73. стр. Олово се највише вади на други начин без угљепа. На описани начин вади се само онда, кад се од олова одваја сребро, при чему се олово оксидише у оловну глеђу, из које се редукцијом с угљеном вади олово. За објашњење деци можда је лакши начин, што је у књизи описан, него онај што се обично практикује. 75. стр. Малахит није прост карбонат С и С0 3 , већ је базисни (С а ОН ј^ СО , или С и С0 3 -(- С и (ОН) 2 . Могло би се рећи у главном је карбонат. 76. стр. „СулФид живе Н § 8 налази се у природи као минерал. Има црног н црвеног." С улфид живе Н ? 8 црвен је, а сулФид Н ?2 8 црн је. 77. стр. „Најчистије сребро каже се срнски срма." Срма нпје српска већ турска реч. 78. стр. „Кад се спектрум од сунца гледа кроз дурбин, види се да је он испрекидан силним црним нругама. Отуд закључујемо, да се не налазе све боје у сунчаној светлости, што до нас долази. Те се пруге зову Фраунхоферове." Не знам шта је писац хтео овим казати. 81. стр. „Можемо дакле рећи, да је органска хемија хелшја органских јединења. Требало је казати: хемија угљених једињења, јер се ту говори, како у сваком органском једињењу има угљеника." 82. стр. „Преостане ли несагорљив вишак (пеиео), онда су та тела сједињена и смешана