Просветни гласник

записник главног 11росветног савета 137

није био као такав ни смешан ни сједињен у органском једињењу, већ у горењу из органских са неиснарљивии неорганским материјама." Пеаео није био као такав ни смешан ни сједињен у оргаиском једињењу, већ у горењу из органских ј једињења постају несажижљива неорганска једињења — непео. 82. стр. „Еалијум-Феро-дијанид зове се и жута крвна со." Еод нас се никако не зове, ! тако је зову Немци на свом језику. Обрасду треба додати још кристадну воду -)- 3 Н 2 0. 99. стр. Еод бендола С в Н 6 стоји: „У њему се држе шест угљеникових атома у кругу образујући тако шестоугао." Тако се то представља цртањем, а овде је исказано, као да су доиста тако иоређани атоми у молекилу бенцоловом, што ће остати за човека вечита тајна. У овој књизи има и назива, који би се могли заменити бољима. Тако водик, кисик, угљик, воднати амонијак, рецииијенат, место воденик, кисеоник, угљеник, раствор амонијака, суд. , Грамагичне су иогрешке: шњим, ш њим, наиме, наћићемо, осветлење, градење, пунење, сљубе, правлење, хладење, гору (3. л. мн.), да би могли (ми), жеги, јединење, и т. д. место: с њим, на име, наћи ћемо, осветљење, грађење, пуњење, шљубе, прављење, хлађење, горе, да бисмо могли (ми), жези, једињење. Дело је написано по начину, како је до сад нисано већина дела по овој струци. Георијски део лепо је разређен. Тај распоред писац у иредговору овако приказује: „Одсеци (теоријски) не иду један за другим, него се измењују са екснерименталним одсецима и долазе увек тада, кад је ученик довољно спремап да их као што треба разуме." Само се на неудесном месгу говори о атомима и молекилима, а то је после кисеоника, гушика и воденика. Требало је атомску теорију доцније извести носле закона о постојаним размерама и закона о умноженим размерама. Закони се изводе из експеримената, а на овим законима оснива се атомска теорија. Еако су све ове иогрешке ситне, те их наставник може лако исправитиу предавању, и како

]е <јво дело удешавано према нрограму за наше гимназије; мњења сам, да може врло корисно нослужити као књига за утенике у гимназијама. 10. Октобра 1883. год. У Београду. / -рор. јз. ј одорови-к, црофесор учитељске шволе р. Ј1. раја.лови-к, про&рсор реалке Главни Просветни Савет саглашавајући се с жншљењем ре®ерената одлучио је: да се та књига може привремено уиотребити као учебник у нижим средњим школама. V Г. II. НжетиК ирочитао је свој ре®ерат о књижиди четири годишња времена, коју је ноднео М. М. ПрогиК, учнтел., као ручну књигу за ђаке оеновних школа. Тај {»еФврат г.тм:: Главном Просземом Савету Прегледао сам књигу; „ Четири годишња времена," коју је израдио г. М. М. Протић, и коју ми је Савет нослао на нреглед. Писац је био рад да са овом књижицом номогне прп предавању земљописа у II разреду наставницима основних школа. Да је се држао нри овом послу нривременог наставног плана, можда би књижица друкчија била, алп он то није чипио, већ је на основу једне рсченице у програму: „рађање и залажење сунца у оазна годишња времена," узео на се задатак, да у разна годишња времена објаснн деци, како се у њима рађа сунце, и онда оиисује свако годишње време у неком појетском стилу. Ради потврде овог мог навода слободан сам навести неколико пасажа из саме књижице, п. нр. говорећи о јесени вели: ,..1ишће почиње да жути и опада" (стр. 14.), или говорећи о лету вели: „Тице се носакривале но шумама; домаћа стока престаје да пасе и тражи ладовине" (стр. 31.), или о зими: „Зими су врло честе мећаве. Еад се подигне вијалица, силни ветар разноси снег, и, Фијукајући. вије га по ваздуху" (стр. 19.), о пролећу пак велк: ,, I: едни мрави, шарене бу18