Просветни гласник

извештаји школсвих

Из овога што сам рекао о оценама ваљаности и трудбе наставника и напретка ученичког, мислим да је доста јасно и како стоји с обрадом којег предмета. Нити ћу се упуштати овде да из погрешних одговора неколицине неуредних ученика. изводим што против ваљаности већине наставника, засењујем трудбен рад ваљаних. Недовољно сиремни и сами виде своје добро јутро. Они виде да су им године учитељевања избројане ако не могну коракнути у напредак својега усавршења у знању и наставничкој вештини. Но ипак рећи ћу овде о појединим предметима ово: Сраски Језик ма да је у највише школа обделан како ваља, ипак не ваља, што му наставни програм није за сваки разред боље одређен (детаљисан) и што му граматичка терминологпја није истоветна за све основне школе и бар нодударна са оном у средњим школама. Лаука Хриш&анска је такође лепо ноучљиво изведена код највећег броја наставника; мало их је који еу тражили механичко изучавање на памет. Рачун, то вежбање дечијег умовања, тако је развијено у школама одличних учитеља, да је то дивно чути и милина погледати. Кад неки малишани, играјући ее с рачунским комбинацијама од бројева, што им њихов наставник, из обична наетавног програма за онај разред, даваше, решаваху задатке врло брзо, ја се и нехотице дигох иза стола и дођох к деци. Дајући задатке једном малиши, ја, опазих како то би мило наставнику, који се радосно осмехну и весело окрете гостима. Малиша ми не даде ока отворити, док сам ја изговарао задатке он их је решавао. На послетку станем га пометати питањима: ко то каже ? Зар ти мислиш да је то тако ? Он с поуздањем остајаше при својим решењима тврдећи их: „јест, ја." Ово није изузетак. Оваке су школе одличних учитеља и учитељица. Историја и Земљоиис у највише места предавани су како ваља. Сем ручних књижица дечијих материјал је употребљаван и из Ераљевине Србије и из историјских црта Просветног Гласника. Мало је школа где је ово изучавано без разумевања.

НИКА 0 ОСНОВБ1Ш ШКОЛАМА 261 Рачун усмен и писмен, Сриски Језик с читањем извежбаним говором и причом као и Лсторија са Земљоиисом највише су потезали ка величини или малини оцене. Према овоме, разуме се, да у школама са добрим успехом није било врлих рачунара ни вештих беседника у колико се о деци овако изражавати може. Словенски Језик рекао бих да је на доста места запостављен осталим предметима, но ни програм му није широк. Иознавапе Човека различно је нредавано у разним школама због неодређености наставног програма који се разноврсно разумевао. Спољни опис човечијег тела и његова нега у III разреду иде доста добро ; у IV разреду ишло је с разумевањем тешко, где год наставник није употребио унутрашње делове закланог брава за углед деци. Писање и Цртање успело је према количини набављених прописа и цртанака. На доста меета ишло је тешко с набавкама тог материјала. Певање црквено и световно зависило је од околине у којој је школа, од места одакле су ученици и од певаштва самог наставника. Према тим приликама је и певање на доста места развијено и деци омиљено. Дрквено певање у школама које су далеко од цркава и где су учитељице сасвим је запуштено. Телесно и Војно Вежбање. Прво се нелредаје свуда потпуно што на највише места нема никаквих гимнастичких справа, а друго се слабо предаје због неодређености програма, јер ее не зна ни шта је ни колико је оно у пр.ограму: „Нешто из војеног вежбања." Но где је рађено макар што редовно ту је више такта и дисциплине. Ваиста многобројем нредмета преоптерећеном и у године зашлом наставнику у четвороразредној неподељеној школи тешко је нредавати телесно и војно вежбање. Но мало је школа где и у тим вештинама није било довољно успеха. Продужне школе су у Обреновцу и Ваљеву животариле по неколико месеца. Оценама које су у првом прилогу забележене наставницима у продужној школи у Ваљеву више је оцењен њихов тромесечни рад него успех ученика, којега готово — због прекидања рада за три недеље и због