Просветни гласник

262

нзвештајн школскпх надзорнпка 0 основнпм школама

нерада кад је четиртак падао у прачник — није 1ш било никако. У Обреновду где је ра!, дуже и непрекидно трајао има уснеха који је спојен с оденом трудбе наставнпчке. Но продужне школе по нарошима, варогаицама, насељеним селвма и ушореним селима где се одмах може узети стан за учноницу, под закуп, ваља заменити вишим основним школама. Женски Рад, тај посао којем женски свет прилагођује своје нрстиће много пре ноласка у школу, тако рећи још од рођеља својег, свуда је у женским школама изврстан. ГГлетење, шивење, вез и шарба све је лепо и добро, само решмо нигде се не виђа — ваљда је изашла из моде. У нераздвојеним школама сеоским, где учитељица учи мугаку и женску децу, има такође женског рада, но и ту, место веза рудицом и плетеша плетивом, преовлађује варошки посао. Управа школска. Упис ученика почетком ове школске године нигде није обављен по члану 28. закона о основним школама. Тај члан у изводу гласи: „гаколски одбор је дужан пре почетка школе уписати и учитељу предати најмање иоловину за школу дорасле деце, а ако нростор зграде дозвољава и иреко тога броја." — У свима школама тражио сам списак овако уписаних и предатих учитељу ученика, но нисам га нашао готово нигде, јер и где рекоше да га имају, не могоше га показати, или признаше да у њ није уведена баш половина за школу дорасле деце. Има много школских општина где одбори школски нису држали по члану 19. закона редовне састанке сваког месеца. Ове школе су именовате у посебном извештају. — Одборске одлуке о казнама родитеља или старатеља неуредних ученика готово нигде нису извршене, па ни онде где је неко кажњен и по трећи пут ни прва казна још није извршена. Благајника за руковање са школским касама слабо где има изабраних. Председници школских одбора нису кажњавали председнике, кметове садружних општина у школи за неизвршење одборских одлука. Неизвршење казна давало је повода онако исто многобројном изостајању ђака од гаколе као и пре овога закона, као

гато је у томе узрок п многобројном напугатању гаколе у течају године. Снисак ученика, који су течајем године напустили гаколу подноси се овде под а па нека осветли ове наводе. И не само то гато одбори гаколски нису тачно вршили прописе закона него још има једно место (пменовато у посебном извештају) гдр одбор школски никако није ни образован. Члан 18 закона вели: „за неизвршење одлука школскога одбора кметове ће казнити председник (одбора) с 5 — 20 динара, а, нредседника, ако је он крив, надлежна државна власт с 20—100 динара." Ни државна власт није казнила ннједног председника одбора за невргаење одборских одлука по члану 18. као гато их није кажљавала ни за несазивање редовних састанака по члану 19. закона. Ово је могло бити само с тога, гато овим законом о основним школама нигде се не наглашује дужност државним властима, које су гаколи најближе, да надзиравају рад школе и њених одбора. Дакле што нико од чланова школских одбора није извесгио државну власт о томе да одбори и њихови председници не вргае своју дужност, она и незнајући гата се амо ради није се ни мегаала нити могла мешати у послове одбора и гаколе. С тога је преко нужно да г. мннистар на основу члана 70 овласти извесне државне чиновнике из надлежателстава гаколама најближих нека они уз друге послове, пролазећи поред гаколе могу свратити у исту на разлог оиштег (не редовног и сталног у 72. члану) надзора ради реда, и уверити се како стоји одборски рад у књизи његовој. Сем наведеног одборског невргаења своје дужности има у гаколи јога негато гато се мора ставити под надзор чегаће од онога на крају године, а то је унисна књига гаколска. Имало је случајева где учениди нису уписани у уписну књигу ни до Априла ни до Јуна, на се виђа у њима превучених имена једних и утурених других, па је од последњег ученика до потписа учитељева остављен иростор за какве могуће досељенике. 15. Јула 1884. год. у Ваљеву. уУ1и*л. рБРАДОВИЋ проФесор