Просветни гласник

113вештлји школских iiадзориiiка 0 основшш школана

263

XI ИЗВЕШТАЈ Стевана Чутурила надзорника основних шкода у округу ииротском Вашом наредбом од 25. Априла ПБр. 3722. одређен, да прегледам ооновне школе у округу пиротском, имам част поднети вам извештај као што иде : А. 0 настави. а) Наука ХришКанска. Овај се предмет на многим местима учи доста механично и сувонарно. Главна се пажња обраћа рецитирању текста, било у словенском, бнло у српском преводу. На доета је места добро објашњавано, али свугде без примене на живот. Из тога се види, да се свугде није увиђала права васпитна вредност науке хришћанеке. Да се којим мотивом науке хришћанске у детету пробуди нлеменнтији осећај, да се она вежба у пренашању туђих осећаја на своје осећање, — то се је мало где покушавало. Свугде су деца знала, „како је Кајин убио брата Авеља из зависти;" но на питање: Шта си ти из те приче научио за свој живот ? — мало се је где знало одговоритп. Исто тако знаду деца иепричати, „како су се добра деца Ситова за то покварила, што су се дружила са рђавом децом Кајиновом." Али, кад су та деца упитана, на што она имају да пазе, кад полазе у какво друштво, ретко је где одговорено. Исто тако су некоји наставници рђаво схватили објашњавање молитава, разумевајући под тим, да је довољно српски превод исте на изуст научити. А било је и таквих наставника, који су молитве наопачке преводили. Тако је јадан наставник упорно тврдио, да његови ученици добро преводе: „Остави намт. долги нашл, икоже и ми оставлием должникомђ нашшгв" са: „Опрости нам грехове нагае, аа ћемо и ми другима оиростити њине кривице." И ако овака наука потпуио одговара егоистичним и материјалистичним погледима данашњег времена, то она у народној школи најмање места имаде. б) Сриски Језик. Због дијалектичних разлика у говору у овим крајевима имају наставници доста тегоба при настави у овом предмету. Ири

свем томе успех је врло добар. Но опет на доста места није еве учињено, што је требало. Нарочито су у неким местима занемарене вежбе у говору ; а једнога наетавника нашао сам, који их не познаје ни по имену. Кад се знаде од какве су важности вежбе у говору при настави у језику свугде, онда је очевидно да им се у овим крајевима мора обратити највећа пажња. Ч-итање ишло је већином врло добро. Но у две три школе нашао сам онај досадни и монотони наглас нри читању, и то нарочито код учитеља са слабом спремом. Нашао сам да у више гакола иије ни у колико вежбано ирииоведаш читаних чланчића п причица. — Декламовање , с малим изузетком, свуд је вожбано, и ако не с најбољим успехом. Избор пееама, на којима је то вежбано, такође бно је рђав. Учитељи се жале, да немају нужних помоћних књига, а некоји и не знаду, да за ту цељ ностоје врло згодно удешене збирке, као гато је „Декламатор," који би требало да имаде свака школска библиотека. Вежбе у пксању, и ако су плод целог труда у настави у језику, нису вежбане у вишим разредима ни у једној школи. Један једини учитељ био је у стању да покаже неколике писмене радње својих ученика. Ван сваке је сумње, да ни сами учитељи не знаду, како ће нри том поетупати. Исто тако нисам нигде приметио, да је правилно писање вежбано диктовањем целисходна текста, а отуд и многе погрешке у правопису. Граматика предавана је свугде са доста заузимљивоети, само не свугде у истом опсегу, чему је крива нарочито непотпуност наставног програма. У овим крајевима требало би, да се при настлви у граматици обрати особита пажња мењању ииеница и глагола, јер утицајем бугарштине највише су ее у говору тамошњем померили падежи и времена. И пошто по наетавном програму деца већ у II разреду добијају појма о именици, заменици, придеву и глаголу, — то би добро било, да се већ у III разреду почне с мењањем тих облика. Јер ако се то остави за IV разред, то је онда очевидно да се све то не може обрадити за једну