Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ ИАДЗОРНИЕА о осиовним ШКОЛАМА

годину дана, и јер тако доца осгављају школу, без познавања најважнијег дела граматике. Просто анализовање делова говора не вреди ништа, ако се у исто време не учи и нрактична примена речи. У опште потпун програм и овде би настави доста допринео. Врло неугодно пада у очи што подоста и самих наставника врло погрешно говоре и нишу. За великоје чудо, како се од тог приговора не могу изузети ни наставници са потнуном спремом иначе. Најчешћа је граматичка погрешка што се не познаје разлика између акузатива и локатива (4 и 6 падежа). При постављању учитеља у овим крајевима требало би обратити бољу пажњу њихову знању српског језика. У колико је мени познато, сви су се надзорници одсудно изјавили нроти садањим читанкама за III и IV разред. То саа исто и ја лане учинио, но до данас та једнодушна пресуда позваних није имала никаква успеха. в) Настави у Рачуну обраћана је свуда особита пажња. Изузетак од тога су неколИко мање спремљених учитеља, а и некоји наставници четвртих разреда. Овим последњима ово је била прва година у предавању рачуна с десетним разломцима, тројног правила и рачунања с простим разломцима, те је пстима недостајало нужне нраксе. Особито су некоји механично ноступали нри тројном правилу, кога је решавање учено без претходних вежаба у размерама и сразмерама. г) Црквено-словенски Језик није у опште негован довољном нажњом. У овом предмету великом већнном остало је се иза нрописане цељи. Читање је мало где ишло како треба, а објашњавање текста и речи није вежбано ни у једној школи. д) Земљоиис је скоро свугде предаван особитом бригом и заузимањем. Настава је свугде била рационална и очигледна. Настава је потпомагана и утврђивана цртањем. И усиех је врло добар. ђ) И Историја је негована особитом пажњом баш као што је у овим крајевима и желети. Настојадо је се, да се у деци помоћу Историје пробуди понос еа српском славном прошлости и ро-

дољубиво српско осећање. Неколико изузетка од овог прибележио сам на свом месту у носебном извештају. На неколика места била је настава досга механична, јер је учено прекомерним терећењем памћења, а без икаква објашњавања и настојања, да се утиче на дечије срце. е) Познавање Човека. Како у овом предмету ни сами Пеки на<-тавници нису добро обавештени, то је већини школа и успех заостао иза жељене мере. Наставницима је много и то сметало, што за овај предмет нису имали никаквих иомоћних срестава, те по томе ни настава није могла бити очигледна. Добро би било, да се одбори уиуте, да за овај врло важни предмет набаве учила. За ову цељ добро би иослужиле и анатомске слике од Фидлера. ж) Јестаственицу неговали су боље спремљени учитељи особитом нажњом. Еао што се види из осебног извештаја, било је и таких школа, у којима о овом нредмету није било ни помена. Некоји учитељи предавали су овај предмет доста механично. Ту је се учило просто на изуст, без икаква очигледна носматрања, при чем се више пазило на споредна него на главна обележја дотичних предмета. Шрајберове слике, где их је год било, много су допринеле добром успеху у настави. Некоји су се учитељп трудили да наставу учине очигледнијом и посматрањем самих егземплара биља и минерала. Учитељ у Сукову прибрао је из околине врло интересантну збирчицу минерала. з) Леио иисање. Крај постојећих нрописа и на основу метода, но ком су исти израђени успех у краснонису могао је бити много бољи. Већина наетавника није се нри том ни обазирала на претписани текст и на стигмограФисане линије које показују угао нагиба нисмена, него су празне линије попуњене произвољним текстом. Исправке наставника нисам нигде нриметио. За чудо је, како и они наставници који имају прописану спрему, не увиђају важности краснониса, нити му обраћају нужну пажњу. и) Цртање. У овом предмету показан је најслабијн усиех. Узрок је томе што учитељи не-