Просветни гласник

238

КАВАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

Али има и таквога смеја који со јавља у облику шале и хумора, у комо се осећање злобе скоро губи у неком пријатељском осећању. Има неке вредности, да се и то зна, да у шали, игри и хумору нротивна осећања држе равнотежу, и у томе је нрави нокушај, да се два противна правца љубав и злоба — у исто време употребе. Најбољи хумористички комади у литератури, љупкост у другатвеном саобраћају у свакодневном животу, наивна пријатност смеја — све то показује успех оне смеле комбинације од противних осећања. Нпгата боље не мож.е показати јачину првобитних надражаја злобе, као то гато такво духовно стање не престаје са свим бага ни онда, кад се дође до праве ваивне гаале и веселости. Кад нема истинских предмета на којима би се нагон за ругаењем излио, онда осетљиви створови у томе погледу налазе

такве врсте задовољства и у игри. Ово се појављује на особити начин у међусобном забављању код кучића и мачака. Погато не знају да изразе своју љубав и миловање на други неки начин, они то чине режањем ставивши се једно према другом као да хоће да се нападају, п .ч самовлађивањем изгледа да у томе имају двоструко задовољство. И у дечијим играма излази исти овај елеменат задовољавања зло'бе и наклоности за рушењем, и докле се та осећања одржавају у равнотежи са нротивним дотле је е®ект врло пикантан. Пошто свако дете у игри служи осталима по реду као играчка и жртва, то се омогућава осталима, да на рачун нојединих задовоље оно осећање злобе, и ово ја држим као битну садржину (квинтесенцију) игре. (Наставиће се)

КАРАНТЕРНЕ СЛИИЕ (по Ј^. р. (Нас2. Виљем освајач (1066. по Хр.) 1. Виљемов отац био је Роберт четврти, херцег од Нормандије. Мати му је била проста играчица. С тога му је сметало да буде ирави племић. Но ипак јога за рана показивала му се срећа и нут га је водио величини, до које се но рођењу не би могао попети. Било му је тек седам година тада кад се његов отац спремао да путује у Јерусалим. Он сакупи око себе великаше свога херцегства и говораше им, да његовом природном сину буду верни и да га за херцега иризнаду, ако би он у туђини умр'о.

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ Ј 1 РУБЕ- у) вак) И доиста Роберт је умр'о у нуту, а по његовој жељи ностао је херцег Нормандије његов син Виљем. Али малољетност његова била јо узрок многим немирима. Велики вазали, (потчињени племићи, који од краља добијају земљу на унраву) нису хтели слушати Виљема, а тадагањи Француски краљ (Хенрик I) покушавао је да скрха голему моћ Нормана. Тако је Виљем растао у опасностима и невољама, и то га је после довело до велике славе. У борби са својим вазалима развила је се његова војводска способност, а тим борбама прочуло се његово име и задобио је храбру војску за велика предузећа, која су му славу обесмртила.