Просветни гласник

250

С Р Е Д Њ Е Ш К О

ЛЕ У ГРЧКОЈ

јединих предмета. Награде се састоје у добрим књигама, ко.је се набављају на терет школског буџета. Сваки ученик на крају године добија сведоџбу о учењу и владању за ту годииу, сведоџбе о издрЈваним казнама дају се само на захтеваље. Шкодске сведоџбе копира управитељ својеручно у нарочиту књигу утврђену јемствеником и потписом министровим, која се чува у школи. Успех у наукама бележи се са шест оцена: одличан, врло добар, добар, приличан,осредњи, рђав. На крају школске године управитељ нодноси министру извештај о испитима и свему осталоме, о чему је потребно да министар зна. Од учитеља јелинске школе тражи се да има она знања, која се предају у гимназијама, и да је се у томе послу веџбао у којој јелинској школи, или у којој нриватној школи, у којој се науке у том обиму нредају. Кандидати за учитеље јелинских школа могу способност своју доказивати испитом, који полажу пред управитељем п свима проФесорима једне гимназије. На овим испитима у главноме треба кандидат да покаже. 1. Да зна чисто и тачно говорити и писати ново-грчки; да зна из основа граматику овог језика; да зна основе јелинског (старогрчког) језика у обиму програма прописаног за иредавање у гимназијама. 2. Да има знања из граматике латинске у опште, а нарочито из етимолигије ; да правилно преводи са латинског на грчки онаке комаде, какве морају преводити ђаци виших разреда гимназије, који се снремају за прелазак на университет; да зна метрику (основе риторике) ; да истумачи слободно који део из Цезара, Карнелија Непота или Овидија. 3. Да зна потиуно Алгебру и Геометрију, у обиму у ком се предају у гимназијама; да зна Земљопис, а нарочито Грчке и Јевропе ; да зна свештену историју и катихизис; стару и нову историју, нарочито Грчке, Гима и Јевропе ; главније и важније из Јестастаственице, Физике, Антропологије и Етике; Француски језик, музику и цртање. 0 том испиту састави се протокол, у њему се изложи тачан извештај о способности кандцдатовој, потпишу га сви чланови школске

колегије, па се онда сироводе минстру просвете. На основу тога извештаја министар издаје решење, којим се допушта или не допушта кандидату нрактиковање учитељског позива. По том кандидат може бити учитељ, или помоћник учитељски у јелинској школи, или приватан учитељ. 0 његовом занимању за то време издаје се уредна сведоџба сваке године. Но свршетку таквог практиковања учитељске дужности кандиДат полаже практички испит пред Испитном комисијом. На овом испиту решава нарочито писмене задатке и о методу за поједине предмете. Најиосле дужан је да покаже способност да управља школом и да исправља ученицима писмене задатке. 0 овом нрактичком испиту саставља се такође протокол, који се шиље министру просвете. Учитеље у јелинским школама поставља министар просвете ио одобрењу краљевом. Ниједан кандидат, о чијем владању и религиозности иостоји сумња, не поставља се за учитеља. Плата учителзима ујелинским школамаје: Учитељима I. класе 120 драхми месечно II. » 150 „ III. „ 180 , Ове плате повишавају се учитељима на сваки пет година, али не 1{оже да буде већи од 250 драхми месечно. Сваки учитељ одговара за дисциплину и добар ред у свом разреду, и дужан је да пази на прилежање и владање ђака. Зато има право да даје очинске савете, да даје награде и да изриче казне затвора, који ученици издржавају у школи у одређепо време, и дужан је да одмах другог дана иотом достави родитељима или стараоцима детета у чему је погрешило. Тога ради сваки учитељ записује све и добро и зло о својима ученицима у нарочиту књигу пројемчену и потписану од управитеља. Због непокорности ^вшпе, нута показане, због рђавог владања и неуредности може ђак бити отпуштеи из школетек по одобрењу управитеља. Тако отпуштен ђак нема права ни у другу школу да стуии док не прође један течај школски, и док се не ноправи. За теже преступе бива ђак искључен из свију јелипских школа тек по решењу свију учитеља и