Просветни гласник

4 44 ИЗВЕШТАЈ О ИСПИТУ ЗРЕЛОСТИ У БЕОГРАДСКО.Т ГИМНЛЗИЈИ

године. Три године учи се готово евуда само историја старих народа. Па кад још уз то узмемо на ум, да је у гимназијама образованих народа учење историје старих народа кроз све разреде нотиомогнуто методским изучавањем старих језика, које је спојено са сваковрсном историјском поуком онда је са свим јасно, да се историја старих народа учи у страним гимназијама још више него три године, да се куд и камо више учи него у нас историја целог света. Најпоеле кад узмемо на ум, да је у нашим гимназијама историја старих народа збијена у једну годину, и да настава у овоме предмету није потпомогнута читањем старих историка и беседника, онда се с пупим правом може рећи да су једино нашој младежи затворена врата од тихога храма великих старих људи и времена. Успех у Латинском Језику достигнут је онолики колики се може достићи норед 12 часова кроз део гимназијски течај. Но тим је уепехом тек један корак учињен к оној цељи, до- које се долази учењем латинског језика у гимназији. На овоме месту да споменем да интерес наше народне наставе неодољиво налаже, да се обазремо на ова два Факта: 1. у гимназијама евију народа изван Србије заузимају стари језици највиђеније место; 2. у немачког народа, чије су гимназије признате за најбоље, дато је новом регулативом од г. 1882. само латинском језику 77 часова у 9 разреда гимназијских, и уједно је пропиеано ово: ако у првом или другом разреду гимназијском има више од 20 ђака, онда се за латинску наставу ови разреди деле на одељења, од којих у сваком има највише 20 ђака. На усменом исниту из језика, нарочито француског м немачког, пала ми је у очи велика једна неудесност, којој у будуће треба крај учинити. А та је- неудесност ево у овоме. Од оних књига, што се уче-

ницима дају да из њих преводе,'има само по један ексемилар, па кад се овај да ученику у руке, принуђен је прочесор питач устајати и ићи к прозваном. ђаку, те у књигу завиривати и тако стојећки стављати му питања. У будуће треба да су у принравности од сваке оне књиге, из које се ученик из овог или из оног језика пита, бар по четири ексемилара: 1 за унравитеља гимназијског. који испитом управља, 1 за миниетарског изаеланика, 1 за про®есора питача и 1 за ђака. И на трајање усменог иснита зрелости имао бих једну нримедбу. Одвећ дуго траје ова,ј испит, отегне ее цео месец дана. Где год се држи испит зрелости, исиитују се дневно просеком по 8 ђака, а за време од 8 до 9 часова. А да би се и у нас овака уштеда у времену могла учииити, морала би се као и у другим државама законом допустити извесна скраћења, као: да испит из Јестаственице са свим отиадне, а од испнта из Физике и Историје да се ослобођавају они абитуријенти, који су поеледње две године имали одличну оцену у ова два предмета. Све скупа узевши ово је моје мишљење о резултату седмогодишњег рада гимназије београдске, па и осталих гимназија. Нигде овај рад није мучнији и пигде исиит зрелости није тежи него у нас, а нигде мања снрема за већину струка, које се уче на Великој школи и на универзитетима, него у нас. А узрок томе ? Што они просветни заводи наши, које ми називамо гимназијама, нису гимназије у оном смислу речи, у којем образовани народи разумеју, као што сам то већ у једиој свечаној прилици рекао, и што овога пута са најдубљим убеђењем понављам. Са изговором да су „наше гимназије удешене ирема нашим иотребама" , не