Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈ О ИСПИТУ ЗРЕЛОСТИ НА БЕОГРАДСКОЈ ГИМНАЗИЈИ

можемо се ни пред ким одбранити, нити пред сажима собом, нити пред образовадим светом, нити пред потомством. Ишту ли „наше потребе" бесиислицу, да наш гимназиста, учећи у II разреду Ботанику, учи механично латински имена свију трава, а овамо ће тек у У разреду почети учити језик латински, и да се тако без икаква узрока наше гимназисте тако рано принуђавају мрзити на онај предмет, од којег нема важнијег у гимназијама свију образованих народа. Ишту ли „наше потребе" да. гимназисте наше у У разреду почињу у један мах учити три језика : латински, Француски и старо-словенски ? Ишту ли „наше потребе" таку аномалију, да гимназисте наше у У и У1 разреду уче и сврше Физику заједно са таким математичким доказима, у којима долазе и тригонометријске Функције, а ове се уче истом у УП разреду ? Илпту ли „наше потребе" да се гимназисте наше иретриавају оноликом масом природњачких предмета — правом пкН т(Н§е81адие то1е — колике не видимо у гимназијама ни једног народа ?') Игату ли „натпе потребе" да се учење Француског језика не надовезује бар на једногодишње или двогодишње учење језика латинског ? Игату ли „наше потребе" да гимназисте наше, који иду у седморазредну гимназију, уче иуне две године у IV и У разреду Хемију као засебан предмет, кад овамо видимо, да н. пр. немачке гимназисте, који иду у гимназију са 9 разреда, Хемију не уче као засебан наставни пред') Немачке гимназије састоје се из 9 разреда, па за свих 9 година уми се Каћп-ђегсћгеПшпп' пајвише 10 часова. У нас траје гимназијски течај за две године мањг , а природним наукама, камо нисам урачупао Физику, дато је у нчс 24 часа.

мет, већ или уз Физику или уз Минералогију ?') Ишту ли „нагае потребе" да се Историја Света не учи ни онолико, колико се у гимназијама осталих народа учи само историја старог света ? Ишту ли „наше потребе" да се у нашим гимназијама историја старих народа учи само годину дана, и то не иотпомогнута учењем старих језика, које је спојено са сваковрсном историјском поуком, док овамо видимо, да се та историја у гимназијама других народа учи три године, и то нотпомогнута читањем римских и грчких историка и беседника ? Ишту ли „наше нотребе" да се при учењу пет језика, што се у нас уче у гимназији, не води рачуи о концентрацији наставе ни толико, да се бар једни исти граматички термини употребљавају ? Ишту ли „нагае потребе" да се „наука о основама сриског језика" учи у оноликој оппшрности већ у III разреду ? Игату ли „наше потребе" да наш гимназиста, који има сведоџбу зрелости у џепу, не зна етимолошки објаснити имена наставним предметима, које је учио, као што су: Граматика, Исторвја, Космогра®ија, ГеограФија, Ботаника, Зоологија, Биологија, Антропологија, Хигијепа, Геологија, Геометрија и т. д.? да не зна етомологаки објаснити ни име заводу, у којем је 7 година провео? Ишту ли „наше потребе" да због недостатка паших гимназија у овом погледу — т. ј. због неучења грчког језика — и ') Део квантум знаља, што га гимназисте страних гимназија у Хемији себи прибагљају, и поред којег са врло повољним уснехом учење овог прелмета на университету пастављају — позивам се на прве ауторитете у Хемији, као што су Либш, за тим проФесор Хемије на циришкој иолитехпици, Ђолеј (Во11еу), и професор Хемије на берлинском униперситету, Хофман — смештен је на 10—15 листи обичне осмине.