Просветни гласник

КЛРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОИШТЕ ИСТОРИЈЕ

503

Посао се отиоче са северне стране. Са Нежцима и Лотаринжанима заузе Готшрид најбдиже место до града Давидсвог. Већ нетог дана војска је учииила један ошпти напад. Узалуд! До душе они су оборили нредњи зид и продрли до гдавног зида. Али не имајући лествида они не могогае ништа даље извршити. Многи од њих изгинули су, још више их је било рањено, а кад је настала иоћ морали су натраг одступити. Недаћа у овом првом нападу учинила је да креташи буду смотренији. Отиочело се мислити на један уређен напад и на снрему нужних справа за опсаду. Али они нису имали дрва, а на скоро не стаде им хране, а нарочито воде; због врло несносне врућине војска је отпочела од жеге пропадати. На послетку у једном удаљенијем нределу нађоше шуму, одакле су довлачили читава стабла од дрвета. Но још је већа срећа била у томе, што су лађе из Ђенове приснеле у пристаниште Јопе, на којима је крсташима донета храна, потпора и способни зидари. Сад се брзо отпоче носао. Ови без изузетка, племићи и простаци, сиромаси и богати латише се посла, и за кратко време саграђене су лествицо и многе магаине за напад. Херцег ГотФрид и гра® Рајмонд наредише да се на њихов сонствени рачун сазидају две. велике куле и то баш на оним местима, одакле им се чинило најбоље за нападање. 3. Протекле су биле четири недеље у тешком раду и напрезању. Готово све нрипреме биле су извршене и утврђен дан за нови напад. Али но савету свештенства напад је одгођен, док се најпре не изравнају неке зађевице, по том док се ојача одушевљење и вера у народа и на послетку да се покуша, да ли се неће обновити чудо, иомоћу кога су Израиљци Је-

рихон освојили. У петак 8 Јула држата је ова литија. Епископи и остало духовенство ишли су напред, свечано украшени, али босоноги, са крстовима и светињама у рукама. За њима су ишли, опет босоноги али потпуно наоружани са заставама и трубама ритери и сав народ. Молитве и песме разлегале су се свуда. Поход је ишао око вароши од Олбега па до градића Сиона. На оба месга држате су беседе. Говорио је Петар Амијенски и један Фландријски калуђер. Свака распра била је стигаана, богата милостиња била је подељена и свргаена молитва из свега срца, да би бог иомогао своме народу, који је до цели догаао, да и даље напредује. Ме1)У тим мухамеданци су одбијали нанадаче са чудноватом грдњом. Неки пут нападаху стрелама и камењем и ранише неке који су се приближили непажљиво. Неки пут метали су крст на вегаала и ружили га са гадним речима и ностуицима. Али бага ово обесвећавање крста расиали крсгагае на борбу и освету, и они се враћаху у логор са ужасним нестриљењем кад ће се неверницима осветити. 4. Шест дана по том, у четвртак 14. Јула, снремљен је опгати напад на Јерусалим. Са големом жестином, сиремна да победи или да изгине, наступала је војска напред. И саме жене, деца и старци јуригаали су са људима. Али као год тнто је био силан и неодољив напад исто је тако била жестока и очајна одбрана. Ужасна туча од стрела и камења падала је на нападаче. Они одолеваху и са ужасним нанорима приближаваху ратне магаине зидовима. Борба је трајала непрекидно од јутра до мрака. Сунце зађе, и тада ће борба престати. Али каква ноћ! Снавања није било ни за хригаћане ни за мухамеданце! Хришћани. су се бојали, да Турци