Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕ СцоГ САВЕТА

Први аример. 0 томе како је Немања добио од Грч. цара Дубочиду, г. Убавкић нозивајући ее на „Примере" Ст. Новаковића пише: ,нримивши евој део Немања почне управљати мудро и праведно на чему му браћа завидеше и непрестано наиадаше на њега. Грчки дар Манојло, чувши о ваљаности и смерноетз његовоји дошав једном нриликом у Ниш, „зажели га видети и поручи му да дође, и Немања одмах оде. Цар га прими врло лепо, охрабри га и задиви се даровитости и мудрости његовој, па му при расганку, одвоји од своје земље област Дубочицу [Лесковачки крај] и поклони, говорећи: нека је навек твоја и твоје породице после тебе, ниским у заједници, ни са мном, ни после мене са рођацима мојима" [101-102 стр]. То, пак месго у „Прнмернма" по преводу самога Новаковића гласи: „Богољубиви цар Цариградски Манојло , чувши о изредној врсноћи смерности и кротости овога нездобивога, и прнближујући се Нишевским странама, пожеле видети га, и поручи му да дође, те да се познаду. И он се пожури и дође. Вндевши га нак цар, прими га с царским поздравима, и пољуби га, и дивљаше се мудрости младићској и почаствова га царским саном и различитим дарима. И одлучи му и даде од земље своје тако звану Глубочицу, рекавши: нека је теби и семену твоме за на век, нек је само твоје без заједнице нити са мном нити после мепе с ближњима мојима." (стр. 22 — 23 Ст. Нов. земљиште). Еао што се види г. Убавкић није узео наведено место од г. Новаковића, нозива се дакле, несавесн<> на њега, већ га је узео из лекцијааутогра<1>исаних г. Ковачевића у којега то место гласи: „Немањаје управљао скојим уделом врло мудро и праведно. За ово дочује Грчки цар Манојло Комнен и, једном приликом када је долазио у Ниш поручи Немањи те дође к њему. Цар га лепо нрими и обдари, па му, шта више, одвоји од своје земље област Дубочицу [.Лесковачки крај] и иоклони говорећи : нека је твоје породице после тебе ни с ким у заједници, ни са мном ни после мене с блпжњима мојима" [Ковачев. лекц. стр. 95]. Да би дакле прикрио плагијат, г. Убавкић нозвао се на „Иримере" држећи да то нико

неће упоређивати, уметнуо је у текст Ковачевића, да Немањи браћа „завидеше и пенрестапо нааадаше на њега", пре но што је добио од цара Дубочицу, што није истина и реч „обдари" заменио је речју „ оссрабри* [биће рђаво прочитао], као да се Немања био препао од Манојла! Други иример. Орбиново нриповедање о освојењу Зете навеоје г. Ковачивић по преводу Ст. Новаковића. Невештином ученика, који је лекције г. Ковачевића пренисивао за аутограФију, поткрале су се у том приповедању четири погрешке, и оне се све налазе и у књизи г. Убавкића — по чем он није знао да су то погрешке, што би без сумње знао, да је радио но делу Ст. Новаковића на које се несавесно позива. Та су четири места: а); место које по преводу Новаковића гласи : „Дубровчани се стадоше правдати, како су боље могли, говорећи, да им неће никада учинити по жељи" (стр. 37 у Нов.), аугограФисано је без речи „неПе" у последњој реченици. Иреписујући ово место од г. Ковачевића, г. Убавкић опазио је да је ненотпуна реченица, на је место изостављеког „неЛе" ставио «је немогуКе икада*,че је тако у њега иснала саката реченида : ,да им је немогуКе икада учинити ио жгли." (види стр. 104). б) место, које у Новаковићевој расправи гласи: „ови одговоре, како су истина ради да са сваким у љубави живе, али и то без штете за част и слободу своје државе, и да им је милије изгииути него то двоје изгубити" (Нов. 37 —38). исто је тако и у г. Ковачевића, само што је место речи „ двоје" погрешно аутографисано „своје", а та погрешка налази се и у г. Убавкића (в. стр. 104). в); место, по нреводу Новаковића гласи: „Ту се већ беше искупило 3000 људи од војске Мирослављеве, очекујући остатак, па да сепримакнезидовима Дубровника, теданочну онсаду, или, како беше у ствари испало, да препречи упад Дубровчана у земљу Миросављеву (Нов. 38)", а тако је исто и у г. Ковачевића лекцијама, осим што је реч „ исиало" погрешно аутограФИсано „ хитно ", а ова је иста бесмислица ушла неопажена у истор. г. Убавкића! (види стр. 104).