Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛЛВНОГ ИРОСВЕТНОГ СЛВЕТА

521

школе старију историју нашу, и за шго тај „гснијалт" младић који постшке толике даииашње раденике на томе тако мучном послу и^ако обећа да ће „кроз крагко време ", изићи друга и треКа књига његове историје Срба, — не испуни своје обећање ни за две године дана кад је много лакше написати повију Срнску историју него старију! Рекох да је г. Убавкић најве&и део сиоје историје узео из аутограФисаних лекдија г. Ковачевића, па их инак не иомиње међу изворима којима се служио. Душа ваља он је са „дубоком благодарнош!])'" споменуо г. Ковачевића, а ево шта и како вели у своме предгомору: „Не могу да на овом месту не дам израза својој дубокој благодарности коју осећам према своме проФесору Госнодину Љубомиру Ковачевићу управитељу београдске учитељске школе, за то: што ми је омилео изучавање историје Срба, што ме је услужио многим књигама из своје библиотеке које јанисаммогао набавити, што ми је увек с ретком готовошћу и великом љубазношћу давао објашњења на многа решена и нерешена питања, што ми је дао дозволу да се нри нисању ове књиге могу послужити његовим белешкама из Историје Срба, и, на послетку што ми је превео многа места из Дукљанипа (с латинског), Апе Комнене и Кантакузена (с грчког)" [стр. II и III Убав. књиге]. Оволико тамњана држао је г. Убавкић да је доста г. Ковачевићу, па да скине с душе све што га је тиштало! Можда је г. Ковачевић, по познатој ми његовој доброти и скромности, веровао ?и задовољио се таком изјавом „захвалног " г. Убавкића, али ја а држим и многи други — доиста не бих никако допустио, да онај кога сам ја учио и нечему научио, мој аутографисани иредмет на коме бих 10 — 12 година радећи провео, већим делом иреиише и иод свОјим именом изда, па да ме још и мећу изворима не наведе, док међу истима парадирају чак и такве раснраве, које говоре о другој половини XV века, и ако се историја његова завршује 1371 годином, ца још да је толико неаахвалан и безобразан да тај мој рад багателише, називљући га , белешксша " (које се хватају на часовима)! И такав човек има још образа обратити се министру просвете да му „његову " историју награди! Чисто не бих ве-

ровао да међу учитељнма може бити тако дебелих образа! ОстављаЈући на страну што историја г. Убавкића није удешена да послужи ни као ручна књига за учитеље основних школа, ни за ученике средњих школа — не могу је ни за једну од тих потреба препоручити још из ових разлога: I. Што пе би било лепо да министарство просвете морално потпомаже плагијате, кад већ плагијатор, нашим земаљским законима, не може бити осуђен за крађу умне својине; II. Што у његовој историји има више историјских ногрешака. и , често , проблематичних питања; III. Што је пуна плеоназама, неодређености и педагошких махана; IV. Што је нисана језиком и нравописом па многим местима, рђавим : и V. 111то у њој има толико погрешака, учињених које из незнања саме ствари, које при штампању, да се не би могла с коришћу уиотребити, док се год те погрешке не би исправиде, баш и кад би све друго добро било. 1-во. Докази да је г. УбавкиЛ највеКи део историјеког материјала узео из аутографисаних лекција г. Љ. Ковачеваћа. Кад се упореде аутограФисане лекције г. Ковачевића са историјом г. Убавкића, види се да је он преписивао не само оне одељке којима није знао, већ и оне којима је знао нисце и изворе којима се служио г. Ковачевић радећи своје лекције. Но да би са себе скинуо сваку сумњу, г. Убавкић код ових других одељака [а и међу „ изворима стр. IV—VIII] навео је чак и писце којима се бајаги непосредно служио пишући историју. Тако је као изворе навео Фр. Рачкога, за Немањино време, два дела Ст. Новаковића: „нримере књижевности и језика", и „земљиште радње Немањине", за Душана — Нор1-а и Флоринског итд. Међу тим поређењем се види да се Рачким није никако служио, јер не би казао да се његова расправа зове „Вогћа јигшћ 81оуепа X и XII века" [стр. VIII] у место „Вогћа Ј1шић 81оуепа 2а (Маупи пео(М8пов1; и XI ујеки". Колико се пак служио наведеним делима Ст. Новаковића ноказаће ови примери: 66