Просветни гласник

ИЗВЕШТЛ.Т О ИСПИТИМА ЗРЕЛОСТИ У КРАГУЈЕВАЧКОЈ ГИМПАЗИЈИ

593

законо и познавање конструтсције појединих физичких апарата. Ва наставника овога предиета врдо је похвално, гато је тако брзо уважио примедбу, коју му је Ваш лањски изасданик у своме изветнтају ставио. То је један пример, да и са те стране може бити корисна установа министарских изасланика за испите у средњим школама, ма колико да му је — према досадањој практици — улога у истим незнатна и ма да је се од њихових извештаја обично мало рачуна водило. 7. На испиту из Јестаственице стављано је кандидатима по једно питање из Зоологије, Вотанике и Минералогије. Питања из биологаке групе била су већином врло опгата; нека су се тицала и биолошких теорија. Из Минерплогије се обично захтевао опис неког минерала. (Само је један кандидат дао добар одговор на питање из ове науке ; много је бољи успех показан на годишњем исниту у IV разреду). На испиту није било примерака ни из једног царства нриродног; а то је било нужно, не толико да се види, да ли им ученици знају имена, већ да ли умеју системски да их проматрају и научно да описују. Из Геологије пије стављено ни једно питање и то — како сам сазнао — сходно неком наређењу министарства просвете. Поводом овога слободан сам учинити следећу прамедбу. Јако је распрострањена практика, да се Минералогијм у гимназијама даје много веће место но Геологији, па је, ваљда, услед тога ова и нануштена на испитима зрелости. По •моме мишљењу погрешно је и једно и друго. Геологија има много шире поље но Минералогија; њен је материјал обилатији; иитања којима се бави разноврснија су и за опште образовање важнија и интереснија. Вемља је носилац свију предмета, коЈе Јестаственица проучава. Па онда, они нриродпи предмети којима се Мине-

ралогија занима релативно су ретки у природи у ономе стању у каквоме их ова наука проматра; много се чешће находе њихови агрегати, стене, што су већ предмет Гоологије. Земље ил' гсамења, брда ил' долине, реке ил' равнице налазе се свуда, па је логично да се на ове предмете обрати већа пажња, него ли на ствари ређе и даље а које не подстичу толико питања способних да пробуде радозналост и пажњу код ђака. С тога је врло оправдано да се и код кандидата за диплом зрелости распита, да ли имају каквог појма о развитку земљине кугле на којој живе. Узимајући у обзир довољан број часова, који је наставним планом за гимназије посвећен Јестаственици, држим да знање, које су ђаци крагујевачке гимназије показали из ње на испиту зрелости не одговара уложеноме раду и употребљеноме времену. Не мислим да им је требало доказати познавање већег броја чињеница; таквоме би се захтеву противио и сам нацрт програма за испит зрелости, који је овде — узгред буди речено ■— одвећ скучен и неодређен, тако да се знање ових предмета може од стране разних испитача у врло различноме обиму потраживати. Али је се више могло очекивати у погледу стварног разумевања целокупне природе и у погледу развића проматрачке способности код ученика, што је главна цељ настави Јестаственице у гимназијама и која се сиособност проматрања најбоље и задобива изучавањем Јестаственице. Већпни наставника ове науке у нашим средњим школама не може се, на жалост, признати да довољно раде у том правцу; у томе су слаби и они, који ииаче са науком доста добро располажу. Међу тим ни један не одриче, да се ирирода боље изучава у њој самој но из књига и да љене предмете ваља непосредно проматрати, да би се добро упознати могли. Ово се правило више проповеда но што се по њему