Просветни гласник

592

ШВЕШТАЈ О ИСПИТИМА ЗРЕЛОСТИ У КРАГУЈЕВАЧКОЈ ГИМНАЗИЈИ

2. Из Латинског Језика успех је колиео сам ја могао оценити — довољан за еве оне ђаке, који мисде да ступе у правни, природњачки и технички одсек Велике школе; а да ли је довољан и за кандидате историјско-Филолошког одсека о томе ја не смем да судим. 3. Испити из Сриског и Словенског Језика са Литературом показали су да кандидати имају врло добру спрему из ових предмета. Писмени састави израђени су готово сви без икаквих граматичких погрешака и са доста добрим стилом. Разлике у иојединим саставима, а о истој теми доказују, да ученици нису само копирали паставникову лекцију, већ да је за време саме израде било код њих личнога размишљавања и личнога рада. У неким сам само радовима приметио да је логика занемарена — можда за љубав стилистике. На оваке погрешке треба обраћати иажњу при веџбањима преко године. Догично мишљење треба да је у свима предметима на првоме месту; а лепо изражавање мисли долази на друго место. Иначе ће израђивање тема из српске прозе упливисати иа развијање Фразерства, коме су млади људи и без тога јако наклоњеии. 4. Добар су успех показали приправпици и из Историје оиште и народне. Приметио сам само да ни један није знао догађаје из новог доба Сриске Историје, чему узрока нисам могао да сазнам. — Из Географије пак, питања су била врло оишта и елементарна, одговори на њи тако исто ? а испитом се одбор на овоме предмету тако мало задржавао, да по свему судећи рад и резултати пе могу иовољну оцену добити. Па како, хвала Богу, никога не треба убећивати о важности ГеограФије за опште образовање, нити бранити њено место у програму за Иснит зрелости, то ће бити довољна проста напомена: да на испитима треба обратити веКу иажпу на овај пред-

мет. Свршеноме гимназисти ие сме се опростити кад не зна ни границе Србије, као што је то већ било; и у Велику школу не би требало лако пуштати „матуранте", који не знају како леже Копаоник и ћупријски округ, какве сам ја — на жалост —- међ мојим слушаоцима, великошколцима, налазио. 5. Из Математике су ученици добили већнном врло добре оцене, али сам приметио, да су стављана им питања била са свим лака, а одговори врло женерозно оцењивани. Тако за писмени рад ученика иснитни је одбор. од свију надлежним наставником предложених задатака изабрао четири најлакша и дао добру оцену и ономе, који би само један од та четири задатка решио. Даље сам приметио да рачунски задаци за практичне потребе у животу нису готово никако задаваии, а тај .је захтев врло умесно стављен на прво место у скици програма за исиит зрелости из Математике. (Правила чл. 18. е). На ову страну треба обратити већу пажњу, не само при учењу Математикс, већ и при закључним гимназијским испитима, јер је постала већ обична појава, да млади људи, који су учили много Математике, не умеју да се нађу при решавању обичних аритметичких задатака. Извођење биномног обрасца, решавање једначина другог степена, логаритмисање и томе нодобно јесте предуготовно знање за веће математичке студије, а од кандидата за диплом зрелости то се може захтевати још и као проба логичног мишљења и духовитости; но то не треба да иде готово на уштрб знања простих рачунских манипулација за решавање корисних задатака из ж,ивота. 6. Испит из Физике извршен је према пронисаном нацрту ирограма, дакле противно ономе што је Ваш изасланик ирошле године приметио. Сад се није захтевало извођење математичких доказа за Физичке