Просветни гласник

ИЗВЕШТЛЈ О ИСПИТИМЛ ЗРЕЛОСТИ У КРАГУЈЕВЛЧКОЈ ГИМНАЗИЈИ

59!

иитересу школс и аукторитета иаставничког, г. мииистар иросвете доставља ову појаву Главном Иросветном Савету с тим, да му Савет да своје мишљење о томе: може ди се ово наставање ђака код поједииих наставника оставити као што је и до сада било или би ову ствар ваљадо другојачије уредити и на који начин, напомињући уједно Савету, да је министарским расписом од 7. Септембра 1881. г. НВр. 6267 забрањеио наставпидима средњих школа нримање ђака на ириват ; али да тим расписом ово питање иије обухваћено; које с.е као ново и упућује на мишљење Главном Нросветном Савету. Одлучено је: да се ствар упути наставном одбору, те да он ово питање проучи н Савету своје мишљење о истоме саоншги.

XIII Ирочитано је иисмо г. министра иросвете и црквених иослоза од 20. ов. м. ИБр. 6337 којим се шиљу Главном Нросветном Савету документи и композиције г. Ладислава Штирског с тим, да их Савет прегледа и каже: има ли г. Штирски нотребну квадиФикацију за учитеља невања и музике у којој од средњих школа. Ношто су документи нрегледани нађено је и одлучено : да г. Л.адислав Штирски има достојну квалиФикацију за учитеља музике и певања у средњим школама. С тим је састанак закључен.

И В В Е XXI Т А Ј министарског изасданика Г. ј ЈОВАНА ЈК.У ЈОВИЂА О ИСГШТИМА ЗРЕ<ДОСТИ У КРАГУЈЕВАЧЈ^ОЈ ГИММАЗИЈИ на крају .1884—85. шволсве године

Госиодипе Мипистре! Овогодишњи иепит зрелости у крагујевачкој гимназији, за који сте ме као свога изасланика изволели одредити, извршен је тачио нрема прописаним правилима, а у времену од 22. Маја до 17. Јуна. Ва овај се испит ириј-вио 21 ученик. Испитни је одбор признао зрелосг свима иријављеним кандидатима. Резултат испита саопгатио им је председник испитног одбора, јер је Ваш изасланик морао хитати у Београд, камо су га очекивали испити на Великој школи. Из извештаја и испитних протокола, које ће г. директор гимназије подиети министарству просвете, моћи ће господин Министар увидети све поЈединости иснита и показане ђачке успехе из сваког предмета; с тога мислим да ми се у моме извегатају впља ограничити само на опгате примедбе.

1. Успех из Францускога Језика био је врло добар, а из Пемачког одличан. Сећајући се да је прошле године Ваш изасланик констатовао бољи успех из Француског но из Немачког Језика, држим да ће ова разлика долазити иоглавито од спреме и наклоности појединих кандидата. И заиета, ове су се године најбољи ученици јавили за Немачки Језик, а они обичии за Француеки. Највећа тегакоћа за кандидате при испитима из живих језика лежи у иреводу са српског на страни језик. Исиитни је одбор и оцењивао благо све недостатке кандидата у овом погледу, а то се мора оправдати, јер је овај захтев правила за испит зрелости, како држим, претеран и требало би га у толико пре напустити, што се способности превођења са срнског на страни језик не тражи ни од про®есорских кандидата.