Просветни гласник

ЗЛПИСНИК ГДАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ СЛВЕТА

739

4. Да се заведе учење грчког језика у гнмназији. 5. Да се историја света учи за више годиаа у гнмеазији.но што је случај сада, те да се што боље и опширније нзучи. 6. Да се смањи број нредмета у гимназијн из природних наука. 7. Да се хемија спојн са мннерадогнјом, а да се не учи засебно. 8. Да се Физика у V и VI разреду не предајеса математичким доказнма, у којима долазе чак и тригонометријс.ке Функције, које се уче тек у VII разреду. II Изасланик за нишку гимназију г. Свет. Вудовић мислн да треба : 1. Укинути гимназијске реалчице и ниже гнмназије, па завести вишечитавих гимназија. 2. Боље груписати науке изменом наставног илана и удеситн да наставник цроведе једно коло ученика кроз све разреде нредајући им предмете из једне групе, па да онда сам и одговара за њихов успех на испиту зредости. 3. Да се заведе и осми разред те да се тако ученицпма олакша савдађиваље наука, и да се тада и датинском језику да више времена. 4. Да се садашње реадке преокрену у гимназије, јер су без цеди, пошто прндичан део њихових ученика иде у иравни Факудтет а не у технички, као што би требадо. III Изасааник за гимназију Крагујевачку г. Јов. Жујовић : 1. Сумња да је кодичина знања из датннског језика, која се у гимназији сада добија, довољна и за кандидате исторпјскофидодошког одсека у Вед. шкоди. 2. Надази да се из Геодогије учи врдо мадо, а из минерадогије много внше. Мисди да треба да буде обратно, т. ј. да се више учи из Геодогије, јер је земља са својим развићем и са својом историјом важнија за изучавање, него поједини дедови земљнии минеради. 3. Мисди да није упутно што је познавање човека заведено као засебан предмет, и да би познавање човека ваљадо вратити на своје место, т. ј. у зоодогију, у којој ће се говорити о човеку, као природном организму ; н ту да се издожи н хигијена у не-

кодико декција, а не да се предаје, као засебан предмет, као што се сада чини. 4. Мисди да органску хемију треба предавати са анорганском заједно у IV разреду, а не да се хемија предаје у две године, као сада, јер нема у њој тодико грађе за гимназијску наставу да би јој требадо дати две читаве године. Наномцње да наставници, да би попуниди тодико време сдуже се и они и ђаци хемијом Л.озанићевом, што означава као здоупотребу и мучење деце, јер та књига намењена је Ведикој шкоди, а не гимназији. 5. Надази да је програм из Антроподогије израђен са чисто декарског гдедишта, те се у њој понављају анатомски и физиодошки податци и хигијенски прописи, који су већ раније бидн, иди би требадо да су раније третирани, и да оваква нема места поред добро схваћене и издожене грађе у зоодогији. Тврди да антроподогија данас не сматра човека као индивидуу, као што га сматрају лекарске студиЈе , него као едеменат људског рода коме опа изучава Физичке ц морадне особине како у цедини тако и по појединим групама. Мисди да овако схваћена Антроподогија може у гимназији иматн места и поред зоодогије и биодогије. А ако се у њој обрати већа нажња и на духовну страну човечијег живота, онда ће она још боље одговарати своме задатку, јер ће на тај начин придично нопунити садашњи недостатак фидософских предмета у нашим гимназијама. 6. опажа да је штетно што је укинут годншњи испит у VII разреду, и да за то ученици тога разреда мадо пажње у опште покдањају предметима, који се у том разреду уче, знајући да испитаиз њих неће подагати, него цеде те године мисде о испиту зредости, и да по томе VII разред не постиже своју цед-. Мисди да треба по ново завести годишњи исппт и у томе разреду, па макар се исги држао у месецу Марту, како би се ученицима по том оставидо времена за спрему за испит зредости. 7. Надазећи да ученици садањих наших гимназија имају бољу спрему за све Факудтете, него ученици садашњих реадака наших и да би требадо дати мдадићима придику да у својим зредим годинама изберу себи каријеру и даљу стручну наставу, мисди да 93'