Просветни гласник

740

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ 11РОСВЕТНОГ САВЕТА

треба све садашње реалке наше преокренути у гимазије, пошто и онако мале разлике има међу њима. 8. Противан је класицизму у већем обиму ио што је сада у иашим гимназијама. Ннје за то да се ма која наука из гимназије избаци иди сузи. На против за то је да се још заведе Психологија и Логика. 9 Како из прпродних и математичких наука за пријем у Факултет технички и одсек природно-математички философског Факултета треба више и потпунијег знања но што га гимназије могу дати, дајућу из тих наука наставу потребну свима гимназистима, надази да би требадо у Великој школи завести приправни курс од једне године за кандидате технике и ириродно-математичког одсека, у ком би се училе : Математика, Физика, Јестаственица и Цртање. И ради стручније спреме да се н одсек ириродно-математички нодели још на одсеке — природњачки и математички. IV Изасланик за београдску реалку г. Милан Аидоновић : 1. Налази да иаставу у реалци треба проширити и да тога ради треба и у реалци завести осми разред. 2. Налази да у нашим средњим школама васпитна и морадна страна стоји врло ниско. Узрок је највише пгго су ђаци који су из унутрашњости остављени свакојаким приликама, које су у стању да у њима произведу наклоност неучтивости, неуљудности, неморалу и најзад и непатријотизму. Да би се овоме стало на пут он предлаже да се при средњим школама заведу интернати за сву децу, која нису из места, у коме је и шкела*. 3. Балази да народу српском прети поплава индустријалаца, а не поплава класичара, мишљења је да све садашње гимназије наше треба преокренути у чисто реалне гимназије и основати више реалака и занатлијских школа. Сваки од г. г. изасланика иредложио је и по неку измену у садашњим нравилима о испиту зрелости у гимназијама п реалкама. Тако ; г. Јов. Туроман предложио је : 1. Да отпадне испит зрелости из Јестаственице за све кандидате, а такође и испит из Физике и Историје за оне, који су за две

последње године из тих предмета имали одличне оцене. 2. Да се минвстарском изасланику на испитима зрелости да други положај, јер ио садашњим правилима он је просто једна нема Фигура, без икаква права да има ма каквог учешћа у испитивању или оцењивању усиеха ученичког, док у другим земљама таки изасланик управља целим испитнма. г. Свет. Вуловић : 1. Опазио је да. писменоме исииту на испитима зрелости није одређена и јасна цел. Дају се обично питања за писмену расправу из појединих наука, и приправиик се труди да покаже колико зна из те науке о томе нитању. А оцењује се правилност писања. Из наука ће он и иначе иолагати испит. Пнсмени испит вели требало би да покаже колико приправник располаже писменошћу, те да ли је у том погледу сггреман за будућег Факултетског слушаоца. И мишљења је да пред кандидатима треба држати неколико предавања, на да они бележе и но њиховим белешкама да се даје оцена о њиховој писменој спреми. Или да се даје питање из науке о српском језнку. 2. Налази да је много што се од приправника тражи превођење са српског на сгране језпке, и мпшљења је да се то изосгави, а да је доста превођење са страног језика на српски. 8. Налази да је улога министраског изасланика на испитима зрелости у правилима врло ништавна. и врло недоследно изведена. Мишљења је да сви иринравници из свију гимназија и реалака полажу испит зрелости на једном месту, у Београду, иред једном комисијом, и онда да се изасланаку одреди друкчпја улога, те да он буде конгролни комесар, који би сваку неиравплност могао одмах обуставити и претпостављеној власти о њој доставити. 4. Мисли да програми за усмени испит треба да су детаљнији, да се тачно зна, шта приправници морају знати на исниту зрелости па да се по тим програмима израде и нарочите књиге за испите зрелости. Нарочито програм за српски језик је непотпун и нејасан. 5. У тим програмима налази да су незгодно групиеанп неки нредмети.