Просветни гласник

80 4

И С Т О Р И Ј

Л С В Е Т Л

Бургунди се задржаше неко време на средњој Рајни. Свепи и Вандади, пошто опустошише Гадију, настанише се у Шпанији; а Алемани продреше у Хелветију и Франци заузеше северо-источну Гадију, на деиој обади Гајне- Тада римска војска напусги Британију. Западној царевини остадоше само земље у средњој Гадији, Африка и Итадија. в) Сеоба Вандала (429). — Занадној царевини претида је оцасност с поља, а у земљи беху стари переди, међусобна мрзост и трвење међу ведикашима. Ајеције, унравник Галије, мрзећп на Еонифација под којим беше Африка, оптужи га цару, и БониФације паде у немидост. То је тодико наљутидо БониФација, да је се побунио и позвао Ваидаде. Вођени својим краљем Гензериком иређоше Вандади у Африку, нденећи и пустошећи; а затим изабраше Картагену себи за престоницу. Они су заузеди и острва у Средиземном мору и својим пљачкашким дађама узнемираваху и јевропско и аФриканско нриморје. Западна царевина притешњена са суха, беше сада издожена нападајима и са мора. II Сеоба Хуиа. г) Хуни и Атила (434—453). — Око подовине У века Атила, заповедник Хуна, уједини хунска пдемена и постаде страх јеврсЈпском свету. Он се сам називаше „бичем Божијим ," и говораше: „да трава не расте, куда његов коњ арође." Он је раширио своју вдадавину од Каспнског језера до Гајне, иад мдогим сдовенским и ђермапским пдеменпма и нрестоницу подигао у сред угарске равни. Тада један део варвара беше у римској царевини, а други хтеде сидом да продре у њене обдасти. Према томе први осетише потребудаје бране,другидајенападају. Атила у Галији (451). — Атида прво онустоши нредеде источне царевине и потражи данак од императора; ади овај одговори: да има здата само за пријатеље, а мач за непријатеље. То попдаши Атиду, те се крену на запад. Он нређе Гајпу, опустоши северну Гадију и становнике немилосрдно убијаше и илачкаше. Војска римска и свих ђерманских пдемена што беху у северној Галији повдачида је се к Лоари. Атида на-

пусти Париз (о коме се прича да га је спасла св. Геновева) н пође на Орлеан. У Ордеану вдадици испаде за руком да позове грађаие на отиор, док не стиже римска и савезничка војска (од Франака, Визи-Гота Бургунда). Хуни већ продираху у варош, кад се чу да је стигао Ајеције. Нападнути са обе стране, Хуни морадоше напустити Ордеан н повући се. Ајеције нх је гонио узастопце. Атпда се настани на каталонској ранни. Ту је он наместио своја кода у кружпој лпннјп н снремио се да сс нусти у одсудну борбу. Поглавица хунски беше јако оздоје1,ен. Војска му беше десеткована гдађу, бодешћу и ненрестаним нанадајима сељака. Његови врачари прорицаху неизбежну проиаст. Битку је отпочео доцие под ноћ, да би ноћ прекинула борбу. Судар беше страшан. То беше мешавина варварских народа. Прича се да је 300.000 које мртвих које рањених нокрило 6 ојно иоље. У иочетку није се знало на чијој је страни победа. Ајеције мишљаше у једап мах да су Визи- Готи пропади п беше спреман да се са својима пусти у борбу. Повлачење Атилино изгдедадо је као да су Хунн претрпеди пораз; но како у хунском стану беше цеде ноћи врева и одјекиваше оружје п бојие трубе, Ајеције се бојаше пенадног наиада. Међу тим Атида беше у одбранбеном нолоаЈају иза бедема од својих кола, спреман да их запали и да скочи у ватру, ако бп непријатељ заузео његов етан. Али победна војска осећада је годеме губитке и -због тога не могаше ни помишљати на нове нападаје. Ајеције је мислио да не би паметно било доводити иротивника до очајања. Он допусти Хунима да пређу Гајну и праћаше их у извесном остојању, да не би нљачкали. Атила у Италији. Међу тим Атила доказиваше да није иобеђен. Одмах друге године нанаде на севериу Италију и поруши многе вароши, а међу остадима Аквлдеју и Милан. Тада су грађани Иенеције одбегди на острва и ту основади варош Ђенецију (Млетке). Атнда се спремаше да ноће на Гим, али га заустави својим модбама паиа Лав, који беше пред њега изашао. Обогаћен пљачком, Атила је нанустио Итадију. У скоро по повратку у престопицу умре (453), а с њим пропаде и сида хунска.