Просветни гласник
22
ДЕО 1 ВЕЏБАЊА У ТРЧАЊУ, СКАКАЊУ И 1. Трчање. Највећа је брзина кретања трчање, а трчањем се развијају и снаже плуће и ноге. Кораци из ночетка морају бити краћи, а доцније поступно сведужи, доклене достигну дужину која јеправилом прописана (0*85 м.). Брзину ваља тако удести, да одговара прописној брзини један корак у секунду. Но осим овога , од извеџбаног ђака треба тражити и већу брзину тако звани трк; при том треба у минуту да нређе 100 м. Трчи се у равници и на сувом земљишту, а никако на песковитом земљииггу нити уз ветар. При трчању ђак нагне тедо ненгто мадо напред, а главу забаци мало назад. Руке нспрва држи онако, као што је нрописано за трчећи корак; доцније пак руке су мало слободније, али тако да се део руке од рамена до лакта не удали млого од тела; лактови стоје потиснути мало натраг, а руке од лактова на ниже слободно се крећу противно кретању ногу. Обе се руке у лакту мало савију, а иеснице стисну и телу окрену. При сваком кораку ђак опружи колена. Ножни ирсти морају бити окренути земљи и у поље, а ногама се мора лако на земљу стајати. За време трчања врло је важно удесити и дисање, те да не буде врло нагло и за морљиво. А после сваког трчања мора се потпуно довести у ред и редовно дисање. Трчање с почетка не сме трајати дуже од једног минута, а доцније нрема постигнутом нанретку може да траје и 'два до нет минута без прекида. После еваког трчања треба продужити кретање обичним кораком, те да се плуће умире и дисање правилно уреди.
ПРЕДАЖЕЊУ РАЗНИХ ПРЕПРЕКА. Убрзани или трчећи корак ваља употребити на краћим одстојањима од прилике на даљини од 100 корачаји. При овом ђак унотреби највећу брзину трчања, а руке су при том са свим слободне. 2. Окакање. Скакање нарочито развија снагу и хитрост у ногама. а, Скакање у вис. За ова веџбања побију се у земљу или наместе две мотке које су 1.50 м. високе. У те мотке побију се дрв.ени клинови преко којих се разапне узица. Дрвени клинови се забоду у мотку према висини која јој одговара. Да би се узица добро разапела, а да би ипак лабаво стојала, вежу се на крајевима узице кесице с песком. Узице се наместе на клинове који им одговарају ; при најмањем додиру мора се узица смаћи, те се тако ђак никако неће саплести. Да би се висина узице боље раснознала, намести се наеред узице или марама или крпа. Место где се скаче, не сме бити тврдо, а најбоље је, ако се на том месту доста песка наспе. Скакање преко узнце бива испрва из места. Узица се намести од прилике у ви-
67.