Просветни гласник

! 0

ИЗВЕШТаЈИ ШК0.1СКИХ НАДЗОРНИКЛ <1 осиочшш школлмл

И 3 В Е Ш Т А Ј И ШНОЛСНИХ НАДЗОРНИНД О ИСПИТИМА У ОСИОВИИМ ХИДрсД А.МА. ■ за 1884—85 школску годину

VII ИЗВЕШТАЈ Милана П. Зарића, о основним школама у округу подринском Госаодину Министру иросвете и црквених аослова У носебном извештају имао сам част изложити све што сам имао да кажем о свакој шко.ш у иогледу наставе и да наведем остадо што се упутством захтева да дође у тај извештај. Овом нридиком издожићу моје нримедбе у оиште о методама предавања за сваки наставни предмет у свпма шкодама које сам ове годпне прегдедао, о сиреми наставника чији сам рад ове 'године одењнвао, о учебнип.има шкодским, о учидима и о шкодским квБижницама. 1. НајЈка ХришКанска. Овај је лредмет у свима шкодама доста добро и скоро у свему по прописаном програму предаван, изузимајући сдучајеве где се и није могао сав програм исцрнсти због одсус/гвовања од шкоде неких наставника који су дуже време пробавиди у пописној комисији. Но и у овим шкодама као и у остадим, предмет је овај добро иредаван, а само у 2—3 шкоде приметио сам да су неке одељке пз овог предмета ученици учили на памет по одобреном шк. учебнику. Врописане модитве знади су ученици на иамет на словенском језику, а знади су и садржину свуд лепо и својим речима да растумаче на српски. Нарочито у III разреду знали су ученици прописане ириче и беседе Христове да исказују дако и депо својим речима и отуда да изводе корисне поуке. Не би требадо да се наставници упуштају у многе ситнице при предавању тога предмета. 2. Ораски Језик. Читање појединих чданака из читанака за поједине разреде било је у свима скоро шкодама доста добро, лако и течно, а у неким школама још и врдо децо са правилним наглашавањем самогласника у појединим речима, тако, да је бидо мидина слушати маде ученике кад читају из

читанкШ, ма где им се она отворида. И остала наставници требало би да извеџбају своје ученике у овако леном И правидном читању, што ие би тешко било, нарочито у том крају где ®е иајправидније и најлепше српска го» вори. Изговарање еадрашнб прочитаних чданака бпдо је такоће Добро и својим речима-. Ученици <еу боље познавали иро.менљиве речи №№ неиромеиљаве, а томе је узрок што ни неки наставница не познају баш добро ненрокенЉиве речи. Мењање именица, нридева и глагода бидо је боље него мењање заменнца и бројева, томе држим да је уврок ДОста опширан програм који се п не Да баш дако савладати, нарочито у четворо раЗреднам осн. шкодама по седима са једним наставником, и с тога држим, Да би од њих требало више захтевати да извецбају учеиике у тачиом иознавању речи, а мењање променљивих речи макар се још у некодико и сведо из програма. Сем у једној шкоди ученици су у свима остадим знади доста добро, а у неким и врло лепо да декламују одабране песме нарочито јуначке, као: о Јови Еурсуди, о Идији Бирчаиину као и друге омање деие песме. Требадо би у свима шкодама веџбати учеипке у правилном и лепом читању одабраних књижица и ђачких новина, које се оддичним ; ацима раздају о испиту, Да би ученици навикли око на разна сдова и да се на тај начин навикну да могу читати и друге књиге осим читанке. 3. Словенски Језик. Из овог нредмета приметио сам да су наставници већином обраћади впше пажње на читање сдовенско него на превођење сдовенског текста на срнски. У будуће, требало би обраћати на обоје нодједнаво довољну пажњу. 4. Гачун. И овај је предмет предаван по програму у свима шкодама. Задавани су и усмеии и писмеии задатци, само што је успех из тога предмета био бољи код добрих иасгавника, који су извеџбани и вешти у задавању подесних задатака. И остади наставиици кад би се трудиди, снренади за