Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈ О УЧПТЕЉСКОЈ СК.УПШТШГИ У ДАРМШТАТУ

])едби господина министра од 15. Маја ове годиее ПБр. 4659. извршио. Поредивши иапредак ђачки у пређашњим годинама моје ревизије с напретком показаним у овој години, дошао сам до резултата, да је напредак био бољи пре него сада у сеоским основним шкодама. То долази без сумње отуда, што је сада у сеоским школама заведен и четврти разред, а остао само један учитељ. А један учител. и поред најбоље сиреме и поред највећега труда не може, како ваља, савладати онај огромни број предмета што је за четвороразредну школу прописан. Доцније ће бити још теже, када на једнога учитеља дође уз целу основну шкоду од четири разреда још и продужна школа са својим двема годинама и новим предметима. За то би према приликама нашим, а пајвише према оскудици нашој у подесним шкодским зградама, која ће се извесно још дуго осећати , било најбоље, кад би се четврти разред уврстио у вишу основну шкоду. Разуме се, да би с овим требадо довести у склад и питање, од колико би се годива и из којега разреда примада деца у средње школске заводе. Ако би се гимназијама и реалкама додао и осми разред, а то је већ много лакше, онда би се могла примити деца од 9 до 14 година, која сврше III разред основне школе. Људима би, особито по седима, било много згодније, слати своју децу у продужну школу кад се у њој не би предавадо радним даном него недељом пре подне. Истина је, да би се на тај начин одузедо учитељима но дана одмора преко седмице, али бн им ме у накпаду за то, поред незаузетих празника, могао дати и цео четвртак као одмор. Тада би се могао и течај продужне шкоде, која би се боље назвала поновном или недељном, подићи на три године. У продужној шкоди не

би требало да се учи ништа ново, него само да се понавља оно, што је у нижој основној шкоди учено. Чини ми се, даби подесније било,кад би се оних нет оцена," којима се оцењује учитељски рад, назвале од прилнке овако: изврстан 5, довољан 4, средњи 3, недовољан 2 и покудан 1. Тако би се оцене, које учитељи добијају за свој целокупни рад, разликоваде именом својим од оцена, које њихови ученици добијају за своје учење и вдадање. Што се тиче платне повишице предложио бих, да се повишица дује учитељу онда, кад му збир годишњих оцена нзпесе најмање осамнаест а међу сабирцима нема двеју двојака иди једне јед;:нице. Међу тим за сваку добивену двојку или јединвцу ваљало би учитеља ако се неонравда, слабије идђ јаче казнити административно, а за три двојке или две јединице, добивене у пет година, отпустити или пенсионовати. Овим би се начином постигдо, да се оцене учитељскога рада међу собом разликују јаче него сада, када између оцене пет и четири и између два и један никакве разлике и нема. Са више се страна изјављује, да су ђаци по нашим нижим основним школама одвећ оптерећени предметима. Мнслим, да би бидо довољно, да ћаци ниже основне шкоде науче читати. писати и рачунати и најглавније из науке хришћанске, земљопаса и историје српске и познавања-и неговања човечијега тела. Да би се деци у неколико олакшало, предложио бих, да се изоставе: у III раз. сдовенскн језик, у II раз. иознавање природе и цртање, а у I раз. цртање и певање. 31. Јулија 1885. године у Београду ЈК. П оповић. прОФосор београдеке гимазије

Ш 3 15 Е XI I Т \ Ј шшистареког ивасланика Г, Д-РА јтгИКОхЛЕ ,Т. ЈТ етровића рвФерента за основну наставу УЧИТЕ^СКОЈ СКУПШТИМИ У ДАРМШТАТУ

ГосиоДине Министре, По Вашој оддуци од 7. Маја оне године ПБр. 4-458 кренуо сам се на пут у

Дармштат 8. Маја ове године и присуствовао сам 26. општој евупштини немачких учитеља. А по усменој наредбп вашој