Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈ О УЧИТЕЛ.СКОЈ СКУПШТИНИ У ДАРМШТАТУ

свега уаутстка само ово кажемо: ,,11дите сад у школу и учите ваше ученике онако као што би учили рођену децу вагиу; говорите им тако као да су пихови родитељи у школи и слушају оно што им ви говорите; казујте им само оно од чега ни ви ни они никад неКете иоцрвенит' 1 ,." Ово саошнтење примила је цела скупштина с великим одушевљењем. Пошто је питање о завођењу симултанских школа у Немачкој врло важно и на дневном реду, то је и у скупштини изазвало жпву дебату, и тек око 1'| 2 часа у подне завршен је први саетанак. Чим је председник објавио да је седница закључена, устаоје државни министар г. Фингер и представио Великом Херцегу најпре изасланнка Француске г. Јоста, а за тим мене. С обијицом је Његово Краљевско Височанство благоволело разговарати, распптујући за школске прилике у дотичним земљама. Ва тим је лредседннк представио све одборнике и за свакога је Велики Херцег нашао по коју згодну реч. Према програму првога дана имали смо још банкет и представу у позоришту. Банкет је био приређен у Салбау (8а1ђаи) месту где је и скупштина држата. На банкету учествовало је око 370 лица, јер за толико је било места. Ванкет је трајао од 4: 1 до б'| 2 сахати по подне. У 7 часова у вече била је представа у позоришту у част учитељске скупштине. Његово Ераљевско Височанство благоволело је Француског и срнског изасланика поз:игти у своје просценијум ложе. Г. Јосту придодат је био у ложи г. Енор, (Кпогг) државни саветник, а мени г. Векер (Вескег) ре®еренат за средње школе. С тим је завршен дан први. б. Други дан У среду 15. Маја отворен је други састани{ у 10 часова пре подне с невањем једиога корала.

За тим је нредседник ставио на дневни ред поздраве са стране и одмах позвао на трибину г. Јоста, који је поздравио скупштину у име Француске, а уједно п иозвао немачке учитеље на интернационалну скупштину наставника, која ће се држати ове године у Хавру , у месецу Септембру. После г. Јоста био сам позван ја. У кратком говору споменуо сам да ми није првииа да походим скунштину немачких учитеља. У години 1874 био сам као ђак лајпцишког универзитета на скунштини у Бреслави. Тада може бити нисам нмао нити овога интереса, нити довољно разумевања за овакве скупштиие. Данас мислим друкчије, јер сам уверен да ће ресултати ове скупштине бити од утнцаја и на школу Србије. Затим сам поздравио скупштину уиме" владе Његовог Величанотва Краља Србије. При томе скупштина се одазвала са громким „живио" три пута. Најзад сам заблагодарио и скупштини и централном одбору на пријатељском пријему и ванредној пажњи, која ми је указана како од општине дармштатске у лицу њенога главнога кмета г. Олија, тако и од самога одбора. Ог.у пажњу, рекао сам, не могу примити да мени ирктда, но је сматрам као знак симпатије која се указује мојој отаџбини. На то се скупштина опет одазвала сагромкии „живио" и пљескањем. За тим су поздравили скупштину још и изасланици из Баденске, Кила, Берлина Брауншвајга и Баварске. После тога увода отпочео је директор г. Бартелс (1)-г ВагМз) из Гере своје предавање: „ Лдеја концентрације и савремена економија основне наставе објагињена и иредстављена ао старим и новим иедагозима." Предавање г. Бартелса било је теоријско и на историјској основи. Оп је покупио сав материјал о концентрацији и то ночевши још из прошлога века па до најновијих времена.