Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈ О УЧИТЕЉСКОЈ СКУПШТИНИ У ДАРМШТЛТУ

После г. Бартелса држао је предавање г. Халбен (НаИђеп) из Хамбурга, „0 Закону о фабрикама и школи." Лако ;је по- ; годити куда је предавач циљао. Он је желео да се школи гарантује нише времена за наставу п васпитање и да се деца пе гоне у Фабрике пре но што прођу кроз основну школу. Предавање г. Халбена примљено је с одушевљењем. У другој седници решено је, да се идућа скупштина немачких учитеља то је 27 држи у Готи. 1887 гјд. По иодне нрисусгвовао оаи гимнастичким вежбањима која је руководио инсиектор гимнастичке наставе г. Маркс а за тим црквеном концерту. в. ТреКи дан. На дневном реду стављенч су била два предавања. Пошто је имало изгле, .а да 4е се после првог предавања отворити већа дебата, то је председник одмах позвао на трибину ир- ј вогпредавача г. Вајхсела (\Уе1сћзе1) изВирцбурга. Он је говорио „0 основној школи и народном образовању." Основна мисао његова била је да за ^народно образовање треба да је једна јединствена основна школа, да та школа буде за све сталеже обавезна, а да се не допусти богатијим рОдитељима своју децу да школују по другим приватним школама. И доиста беше врло бурна и дуга дебата око тог питања. Најзад се скупштина у главноме еагласила са предавачем. Друго предавање држао је г. Фајт (УеИ;) из ФранкФурта: „0 дечијим колонијама за време школскога одмора и њима сличним установама Беше већ врло доцне с тога г. Фајт није мг>гао довршити своје врло поучљиво предавање, а о дебати није могло бити нп говора. Тек у часова закључен је трећи и носледњи састанак с громким : „до виђења у Готи."

После подне приређен је излазак у Ауербах. Велика већина ишла је до замка ауербашког (Аиегђасћег 8сћ1озз,) где смо провели до 8 часова по подне. Осим ових иредавања у скупштини, држата су још предавања и по одборима. Та нредавања нисам походио, јер су падала у оне часове које сам ја проводио у изложби учила, или тада када сам ишао да ирисусгвујем гимнастичким вежбањима учеипка основних и средњих школа. Ја сам г. министре био кратак у излагању дневнога реда 26. оиште скупштине немачких учитеља, јер знам да ће се' ова нредавања заједно са стенографским белешкама о дебати штампати у органу немачких учитеља: „АИ^ешеше (1еи1зсће ВећгеггеНип^." Из тих новина моћи ће се видети ток целе радње* а ја мислин да ћу боље одговорити нашим школским потребама ако се дуже забавим код оних ствари, послова и питања која неће бити објављена ни третирана у новинама. При самом поласку ја сам више очекивао од узајамног саобраћаја и измене мисли е опробаним и нринознатим школским радницима, но од „Формалних дебата или других обичних Формалностп. И ја се нисам преварио. Упознавши се са десеторицом одличних недагога, ироводећи све време у њиховој средини, претресајући с њима скоро сва могућа школска питања, ја сам се у сваком погледу задовољан вратио са 26. скупгатине немачких учитеља. Молим вас, г. министре, да ми допустите те да вам ре®еригаем и о ономе о чему није било говора на самој скупштини, а што ће, ио моме мигаљењу, бити од интереса за нагае школске прилике. У иапред морам изјавити да ми је немогуће све написмено овде изложити, јер би мој извештај бпо сувише опширан, па при свем том чини ми се да не би све било иоцрпљено. С тога вас молим за одобрење да могу поједине 3