Просветни гласник

карактерне слике из опшге историје

да се ни броја не зна. Са благом од милијун талира оде најмлађи Пизаров брат у Шнанију , и задивљеном краљу предаде злато. По том се врати у Перу и доведе са собом тако много скитница, да је земља огрезла у Шпанцима, који су се играли са златом, а Перуанцо су сматрали као стокуМеђу тим Пизару је његов заробљеник био постао досадан гост. Он смисли, да га са свим на законит начин уклони са овога света. На тај начин била би њсгова савесг умирена , а зло дело добија у очима проетака изглед правичности. Био је одређен дан суђења; адвокати и писари заузели су своја места; протоколи су нисани, сведоци саслушани; суђење потпуно извршено; Пизаро и Алмагро седелн су лнчно у суду. Резултат целе ове комедије био је : да је несрећни Ипка као отимач власти (узурпатор), братоубица, безбожппк, многоженац (нолигамиста) и бунтовник против шианског краља крнв и да треба на ватри жив да изгори. Сви присутни, па и Пизаров свештеник, потписали су пресуду, која је одмах постала извршна. Инка пребледи кад то саслуша Он мољаше за милост, плакаше, преклињаше, ие били га послали у Шпанију. Он се надао да ће краљ бити милостивији, но све узалуд ! Пизаро зановеди, да га воде на губилиште. То се изврши. Уз пут му се придружи свештеник и обраћаше га у веру, обећавајући му да ће му се казна ублажити. Песрећник из љубави за животом попусти. Он буде крштен и за то — место спалишта — буде на вешалима удављен. Многи благородни ОФицири и војници згрозише се од тога недостојнога дела и гласно су роптали због овог осрамоћења шпанског имена. 4. Алмагрола смрт (1538). Пизарова војска добивала је сад снаког месеца нову потпору. Ово му је по-

могло те је сада могао напасти и на саму престбницу Куцко и освојити је. Алмагро доби сад од шпанског двора оно , што је одмах у почетку тражио, али што од Пизара није могао добити , а то је намесништво над 200 миља земље с оне стране Пизарове области. При ближем одређивању области нађе се да Еуцко припада у Алмагрову земљу и отуда се отпоче прва свађа. * Пизаро се показа попустљив и тако Алмагро отноче поход преко најдивљијих и највиших планина на Килији. То је био најтежи и најнеблагодарнији поход , који је игда учањен. Злата нађе мало а народ је био тако ратоборан, да се на насељавање ниЈе могло ни мислнти. Међу тим Пизаро уређиваше владу у Перу, зидаше главну варош, данашњу Лиму (1585) и раздељиваше по старом обичаЈу земље међу својим Шпанцима. Многи оФицири разиђоше се са својим четама по земљи, нешто за то да земљу унутра нроуче, а нешто за то да траже злата. Овим се користи један заостали потомак од Инкина нлемена. Он скупи свој народ и притесни малу шпанску посаду у Куцку тако, да је она од глади хтела пропасти. У том се појави Алмагро , који се с похода враћао , иотуче Перуанце , али је заробио и Шпанску посаду , међу којима су била н два Пи ;ј арова брата. То му је још више дало повода , да овај део Пизарове области за себе иште , по што његова земља према богатој и лепој Пери није ништа вредила. Али да га силом узме није му се свидело , а то је доказ , да је он добро познавао Пазаров карактер. Његови пријатељи световали су му, да погуби његову браћу и да сам пође против њега у Лиму, докле он није пошао на Алмагра. Па ипак ово му се учини да је сувише много. Ова његова човечност била је његова пропаст. Један брат Пизаров побеже му. Другога опет предложн Пизаро као посла-