Просветни гласник

3 0 КлРАКТЕРИЕ СЛИКЕ ваплоћењу, страдању и ваекреењу Христовом ; даље и наименовању св. Петра за намесника Христовог, о пани п тд. По том је од њега захтевао да се покори Христовој вери, папи и краљу шпанском. За тим му је претио страшним казнама, ако би се тога одрекао. Све то није се могло Инки објаснити на перуанском језику. Но ипак на све што је Атакуална од неразумљивога говора могао разумети, одговорио је он са великом даровитошћу и умереношћу. Свештеника је довела његова глупост до беснила, и он удараше у свој проповедник и викаше: „Ту етоји , ту стоји !" Инка мирно узе књигу , и како није знао евроиска слова, мету је на уво и рече : „Она ћути , она ми не каже ништа !" и баци је равнодушно на земљу. „Ха, проклети безбожниче!" викну у овом тренутку свештеник , „тако ли ти иемеваш реч божју ? Хришћани 1 јесте ли ви то видели ? На оружје, на оружје! Осветите ову поругу на овим безбожним псима!" Пизаро даде знак и у тренутку биле су све сабље новађене. Перуанци око Инке били су исечени. а њега је Пизаро склонио. Међу тим на пољу су пуцала, оба топа и распростирала су страх и ужас више са својим напрасним севлњем ватре и ужасннм пуцњем, него тиме, што су уништавала неиријатеље. Војска од 30.000 људи, која је у равници стајала, растерана је са два топа тако, као рој му! а са једним ударцем по етолу. Али Фанатични Шпанци нису се задовољили овим триумФОМ. Коњаници ускочише на коње и гонили су и клалп Индијавце, докле је трајало дана. Рачуна се да је тога дана погинуло око 4000 Перуанаца. Плен у злату и сребру био је неизмеран. .3. Атакуалпова смрт (1533). Несрећни Инка , који се од ирвог изненађења чисто скаменио , кад се освестио видео је да његових пријатеља нема и да

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРНЈЕ

се он налази у кругу етрашних непријатеља, који су се на његове очи веселили. Он је плакао и дрктао и нпје знао ни шта треба да ради ни шта да говори. Али кад је видео, са каквом се грабљивошћу Шнаици отимају око упљачканог злата, он се понуди, да им од тога украса, набави пуну собу, само ако га пусте у слободу. Шнанци се чисто забезекнуше од радости при овом обећању. Пизаро га ухвати за реч, и једним црним концем од 22 стопе дужине и 16 стона ширине измери собу и даде му реч, да ће га за цело одмах пуетити, ако своје обећање буде испунно. Перуанцима је било врло лако да савладају малени број Шпанаца , ношто су се оиоравили од нрвог страха. Али љубап према њиховом заробљеном краљу била је тако велика, да они због њега нису хтели дражити своје страховите непријатеље. На нротив они су се журили да му врикупе и цредаду све златне еудове из свију кућа и храмова. Сваки дан долазили су но неки из најудаљеиијих предела и доносили своје злато. Хуаскар, кога су још Атакуалпини људи ухваћена држали, није одмах дознао шта се догодило, иначе би он Пизару обећао још више, ако би га ослободио. У овом несрећном иоложају нпје остало нрестрављеном Атакуални ништа друго , него да заповеди, да се његов брат убије. Пизаро није могао ништа више ни желети него ово убиство, јер му је оно било довољан узрок на да погази своју задану реч. Еад се носле дугог доношења огромна соба напунила злата до црне линије и Инка затражи да га нусте. Али на његово страховито изненађење доби он одговор да на то и не мисли. Међу тим доводио је Алмагро своме пријатељу све више и вигае нових војника, јер су сад сви пристајали да служе у Перу. И донста историја не памти сличног примера о награди војиика. Војницп еу добијали много злата, а ОФицири су добијали