Просветни гласник

карактерне слике

о богатетву Пере тако живо, да је краљ овога дрекога човека наиеновао одмах за намесника освојене земље, и дао му власт да оФИцире и друге чиновнике сам бира. За то обећа Пизаро, да трошкове око. нредузећа сноси сам са својим пријатељима. Кортец који се тада у Шпанији бавио, дао је одмах своме етаром ратном другу знатну суму новаца и ишао му је на руку са најбољим својим саветима. Пизаро се крену на пут 1529. године са три дађе и 180 људи. Поеде тринаест дана приспе он на Перуанску обаду. С вером у своје тонове и лушке и својих 36 коња, који су урођеницима изгдедади врло чудновато, он не хте да употреби мудре Кортенове савете, већ као крвожедан да® јурну на страшљиве гомпде. Индијанци су били растерани и њихове кодибе онљачкане у којима је нађено небројено бдаго. Кад је се ово посдедње дознадо, било је лако Алмагру у Панами, да скупи нешто нове војске и да је тамо пошље. На реци Пиури основана је нрва насеобина, која је назвата Свети Михаило. Кад је се овако ноступало, било је са свим немогуће, у кратком времену са неколико етотина људи освојити једну тако богату земљу, која се простирала око 300 миља дуж морске обале, само да није у овом времену вдадао раздор у унутрашњости царства. Баш пред долазак Шнанаца био је краљ, (Инка, који се називао син сунца) цо имену Хуана Еааак, умр'о. Он је као ратоборан човек покорио еуседну земљу Куито и оженно се ћерком краља куитанског. Ово је бидо против закона, јер већ имађаше једну жену. Од прве жене имао је сина Хуаскара, а од друге жене млађег сина Атакуалиу. По очевој вољи требала су оба сина да поделе међу собом остављену земљу. Ади Хуаскар не хте на то пристати и тако је иесрећно царство бидо у потпупом грађанском рату. Атакулпа

опште историје

коме је очина војска остала верна, хтео је ухватити свога брата и све ероднике из породице Инкаса и ноубијати. Бдагодарећи овом раздору Пизаро је продр'о дубоко у унутрашњост без икаква отпора. Чпм је Хуаскар дознао о новим дошљацима, посдао је посданике Шпанцима молећи з I помоћ. Атакуалпа, који беше доста нлашљив, отправи одмах посланике * Пизару и покуша да са богатим нокдонима задобије његово нријатељство. Пизаро одговори Атакуални, да је готов да му буде нријатељ, али да он мора с њим говорити, Јер он као посланик његовог великог краља има да му еаолшти врдо важне ствари. Оп му изађе па сусрет у једну перуанску тврђавицу (Каиамалку) у којој се налазило некодико камених здања једно поред другог са једним храмом и једном палатом. Пизаро се утврди пред том тврђавицом и намести своја два топа иред самим уласком у њу. 2. Атакуалпа ухваћен (1532). Пизаро је узео себи за угдед Кортеца. Њему је била највећа жеља да њему подражава у хватању Монтезуме , а поверљива нарав Инкина олакшада му је да то изврши. На пријатељски Пизаров позив он је обећао доћи. И доиста он се нојави са таком сјајношћу и са тако уређеиом и дивно одевеном пратњом , да су га Шпанци моралп са чуђењем поематрати. И што је год он казао, то је било тако поуздано, да је сваки ноштен човек морао одати ноштовање томе иолудивљаку. Пизаро је само гледао његово здато. А како би он могао поштовати Атакуалпу, кад је он био незпабожац? Сад је настао један најсрамнијп догађај какав историја зна. Пизаров свештенпк изађе пред Инку и држао му је један ведики говор на шнанском језику у коме му је испричао иеторију о сгворењу света, о првом греху, о 5*