Просветни гласник

176

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О ОСНОВИИМ ШКОЛАМА

своју нажњу на сдику вука и да пазе и памте оно, што им се о сдвци говори. Деда гдедају и друге животиње на карти и мисле о њима. На тај начин губи се време, ,које би се могло корисно унотребити, кад би сдике биле свака за се. Због свега овога част ми је предложити вам, да изволите наредити, да се у свима школама, за које до сада нису набављене „Шрајберове слике набаве слике на засебним табдицама за сваки ноједини ексемплар. Број оваких засебннх слика ве мора бити већи, него онодики коднки је нрограмом обележен. Узгред да приметим ово. Неки наставници користећи се тиме, што па Шрајберовим сликама стоји: „слике за зид," вешају их о зид. Стојећи тако о зиду слике су се нопрљане и почађавиде тако, да не би пристале ни за украс у каквој сеоској механи. 2. Програмом Земљописа за четврти разред обухваћене су: „Српске земље и Балкански подуостров." Наставници трпе годему оскудицу у карти ових земаља. Картом г. Карића нису обухваћене „Српске земље." С тога ћете у многим школама наћи да депа знаду боље о Епиру, Тесалији, Грчкој и Адбапији, него о нзвесним српским земљама. С тога је од крајње потребе једна карта Српских земаља са осталим земљама Балканског полуострова. Ја констатујем овде само Факат, а не могу преддожити начнн на који би се до оваке карте дошло. Но мепи се чини да се за новце у данашње време свашта добити може. 3. Веома се ведика иотреба осећа у добро израђеним уаутствима за поједине предмете. Вама је позиато да има много наших шкода које су забачене по разним кутовима, и које су природним усдовима одвојене од сваког саобраћаја. У таким школама веома је тешко за учитеље и за њих би изра',ена упутства из иојединих предмета бида од неописане корпсти. Оваква упутства потребна су чак и онима, који су у иајповољнијим придикама. Ово, мислим, не треба доказивати. Имати готоваупутства.па после их мањати доиуњавати, скраћивати и иоправљати, како где потреба буде захтевала, много је дакше него немати ништа већ све из нова радити. Па најиосле нека би учитељи и радили све сами, ади је питање

како ће радити? Вама је познато, да су наше школе одмах коракнуле напред у настави, чим су била израђена упутства за Сраски Језик, Рачун и т. д. Нарочито је позната ствар, како је предават Рачун у основној школп пре него што су штамнане Рачунице за основну шкоду, методски израђене. Истина ми данас имамо спремније учитеље него пре, али њихова спрема не може никако заменити потребу добро израђених упутстава. Питање је само како да се дође до упутстава нз ноједпних предмета? На, ово питање мучно је дати одговор. У осгалом наша земља има синова, који ће моћи подмирити ту иотребу шкодину, а има и иросветно тело, које треба да нађе пута и начина, како ће се та потреба подмирити. 4. Школске књижнице не могу се похвадити ни кодичином комада ни каквоћом садржине у оним књигама, којих има у књижницама. Није нн мало потребно доказивати користи од добрих књижница, а нарочито за оне школе, које су забачене и од саобраћаја удаљене. Но но што ја знам, да је решење питања о школским књижницама нотпуно зрело, то нећу даље о томе ни говорити. 5. Школске клуие свуда су старе. Нема ни једне школе у сва три среза, у којој би кдупе биле направљене по прописима Правида о грађењу и намештају шкода. Шта више и у оним школама, где су отварана нова одељења, или је потреба изискивада да се која нова клупа направи, наћи ћете да те нове клупе нису прављене по пронисима. Правила, већ по чистом „бдагоразумију" каквог врдо обичног стодара. То на сваки начи не треба дозволити, већ треба врло озбиљно препоручити школским одборима, да се при грађењу нових клупа у свему придржавају Правила. Истина школским одборима не треба замерити што још праве клупе по старом систему без обзира на узраст ученика и остаде иедагошке обзире. Они то раде из неразумевања. Али њих треба унутити на правида и недозводити им да „не разумеју". Крајње је време да се и у нас сазнаду и избегну све рђаве хигијенске и недагошке последице, које са собом доносп рђава конструкција клупа. 6. У партију средстава за наставу уврсткћу и шкодске зграде. Строго узевши оне