Просветни гласник

ИЗВЕШТЛЈИ ШКОЛСКИХ НЛДЗОРНИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛАМЛ

175

видела, па чак провиђају да је тај човек неки господин, који је старији и од њиховог господина и који му је као неки еудија. Сељачка дечида бојажљива и по себи, боје се свога господина, а како.се онда не би бојала онога, који је госиодин над њпховим господином. И деца доиста слегну уши па ћуте за време делога испита као залпвена не макнувши ни прстом. Ревизор то све види и шта му остаје друго, него да на свршетку испита запише у протоколу: ред и чистоЛа врло добра или одлична, на да отнутује даље. Баш на дап два пред долазак надзорников, могла су се деда у школи иди у авлији тући и псовати најнепристојнијим речима; баш на два три дана ире доласка изасланикова могла су деца бнти неоорана, неошишана, прљава и аљкава; на два три дана пре изасланикова доласка могао се наставник грдити са каквим сељаком пред школом или механом, где су деда могла чути ; пре доласка надзорникова могло је свашта бити, што је противно васпитању. А на дан испита, све се то предругојачи, све вараклејише и удеси да изгледа како треба. За 5 —6 сахати, што их надзорник проведе у једној школи он не зна, шта ће ире да урадп; да ли да се што боље увери о успеху у настави; да ли да што тачније прегледа школу ћ одборску администрацију/ ? А како ће и помоћу чега ће да се увери о васпитној страни наставе? Надзорник долази школи и налази новог учитеља, новог свештеника, нове кметове и одборнике, све људе непознате, које никад није видео, и за које не зна шта хоће, шта воле шта ли не воле, да ли симпатишу школи и учитељу или мрзе и једно и друго. Једном речи надзорник немавремена да испита, и да сазна све узроке и све иојединости, које су утицале на васпитну страну наставе, и да се увери је ли оно све у истини што је он затекао око школе и иеђу дедом. Све ово морало би друкчије бити, кад би надзорник био човек, који може доћи свакој школи у свако доба, кад нико не зна хоће ли он доћи или неће. Онда се не би могло спремити и удесити ништа, као што то сада бнва. Надзорник би морао затећи све онако како је у ствари. Даље, он би имао више времена за сазнавање свега онога што му треба, па да нресуди о ономе ради чега је дошао. Он би могао мало и да поседн, и да разго-

вара саљудима и са наставником и Да из тога разговора сазпа доста којешта, што му треба за правилно схватање, познавање и оцењивање онога што му сиада у задатак. Све што треба да се сазна о васнитној страни наставе могао би тачно да испита и да сазна сталан школски надзоЈтик. Не могу нропустити а да не поменем, да се васпитање у основној школи може вршити само узгред Колико има васиитне наставе у читанкама, религији и т. д. у толико се и може васпитању поклонити времена. Узгредне васпптне напомене нису довољне, а све време што је школи стављено на расноложење, поклоњено је настави појединих предмета. Кућа, у којој деца проводе највећи део времена, главни је извор васпитања. а какво је домаће васпитање у нас то је у опште, више или мање, позната ствар. Но школи остаје да чини своју дужност у погледу васпитања онолнко колико може, па ма ресултати и не били бог зна како сјајни. Но баш то и јесге оно, што би вам требало саопштити, да ли школа доиста чини оно, што може и што треба. Ја сам вам казао узроке, који сметају да се то, оваким начином ревизије, може констатовати. IV Средства за наставу 1. Школе у којима сам ове године био изасланик имају готово сва средства за наставу, која је мипистарство препоручило и наредило да се набаве. Од тих средстава, има пеких која нису за употребу удесна. Тако на прилвку „Шрајберове слике" нису ни мало подесне за насгаву. На једној таблици има но 15—20 и више слика. Потреба је да се деци покаже слика једнога месождера, рецимо курјака. Али на тој истој таблици на којој је слпка курјака има још 15—20 слика других месождера. Чим отворите таблицу, одмах изазовете код деце највећу узрујаност. Деца која то пре нису видела чуде се и питају један другог: „шта је оно ; а шта је оно са великом гривом?" п т. д. Деца иак, која су пре те слике видела вичу: ,епо је лисица! Еногала®! Оио је тигар ! и т. д. Међу децом произведе се расејаност у највећем степену. Наставник најпосле може својом строгошћу и повратити ред, утишати ларму, али он тиме није но' стигао оно што треба, а то је да деца обрате