Просветни гласник

186

ски г ) доста оштро разликују како од говора словинских, тако и од говора србо-хрватских, те нх не треба мешати ни с једнима ни с другима. Резјани живе у провинцији Удини (Шше) талијанске краљевине, на самој граниди аустриској. Говоре словинске неки са свим деде од говора србо-хрватских, и на сунрот овима другим доказују ближе сродство међу говорима словинским и бугарским. 11о моме мишљењу више се заједничких дрта може опазитн међу говорима словинским и србо-хрватским, него ли међу словинским и бугарским. Нознат је Факат, да има једна груна нравих словинских говора, коју и други броје у србо-хрватске, и која свакојако нредставља неки нрелаз од једне веће групе другој. Становништво, чији су говори словински (крајно-словенски или „крањски" и „хорутански") захвата свуКрањску, т. ј. ону ировинцнју аустриску, у којој је главно место Лајбах (Баађасћ) или Љубљана (ћјиМјапа), изузевши само незнатан део јужне територије, на коме су настањени Немци-Кочевари (6оМзсћеег); за тим оно заузима један делић Угарске, јужни део Штајерске, јужну пругу Хорутаније или Каринтије, две трећине горнчког гроФовства (Сгбгг), (т. ј. његов северни планински део, јер приморску равницу заузимају Фријулани нли Фурлани и Талијанци), околнну Трста и северни део Истре. Осем тога у Словенце, с гледишта лингвистичко-етнограФСКог треба убројати и Хрвате „кајкавце", који живе у провинцији Хрватској (Кроацији) и у некадашњнм војничким насеобинама (Граничари), т. ј. баш оне Словенце, које неки, као што је горе казано, броје у Србо-Хрвате. Колико је мени познато, нигде у области целе словенштине, на таком малом простору нема тако много врло разноликих дијалекатских одблесака, као што их има баш на територији, коју захватају Словинци. Поред многих других дијалекатских група овде можемо разликовати две главне дијалекатске пруге: северо-зсшадну (у Каринтији, у северном делу словенскога становништва горичког гроФовства и у горњој, т.ј, северозападној Крањској) 1) Чувени етнограф Флигијер мисли да еу Резјани остади старих Авара, те у данашњем им језику словенском владају турски гласовни закони, а то зато, шго је старп аварскд језик биотурски. Види Ј.Козтоб'* VII Јаћг§., 2. НеД, 158. стр. ' • Прев.

и југо-источну (нешто у горичном грофовству, а за тим у средњој и доњој Крањској, у Штајерској н у Угарској). (Јриско-хрватска груна обухвата јужну Угарску, онај део провипције Хрватске, у коме нису Словиицп »Кајкавци," јужни део Истре, угарско приморје (1лМога1е) с главним местом Ријеком или Фијумом (Гште), нека острва јадранског мора, Далмацију, Ц. Гору, Босну и Херцеговину (заједно с некадашљом турском Хрватском), незнатан (? Прев.) део северозападног угла садашње Турске 1 ) и, најносле, Краљевину Србију. Осем тога, пре српско-хрватском, него словинском нлемену треба прибројати оне Словене, који живе у Италији на аустриској граници, на северо-исток од Чивидала (СМ(1а1е) и на југ од Резје. Најпосле, где већих где мањих србо-хрватских насеобина има у јужној Италији, у некадашњој напуљској краљевини и у Русији. С гледишта дијалектолошког Србо-Хрвати се нонајпре деле на двоје, на тако зване ., Чакавце," и „Штокавце" . Ови су назпви доста куриозне природе: узети су од унптних заменица ,,ча« п „што" (шта?ј, којима се служе Србо-Хрвати 2 ). Међу тим, на тако ништавној особини, као што је употреба једне речце, „ча?" или „што?", не може се оснивати ма и мало научна класиФИкација и општа карактеристика, у толико мање, што ове речце могу временом уступити место другима, те би тако ишчезао најглавнији тобоже знакразликовања. Али се и оваки називи могу употребљавати, као технички термини, само не треба заборављати да су то погодбени знаци, с којима је удружена представа о суми других особина, много знатнијих, него што је особина,везана у памети с називима „што-кавци" п „ча-кавци" путем чисто етимолошк.им. У овом се случају ови називи приближно подударају с Фактичном поделом српско-хрватског племена надве групепо главним и битним цртама за разликовање властичних им говора. Али при свем том „Што-кавци" или „Штакавци" могу бити без „што?" или !) Видн нашшену даље мало, на стр. 187. Прев. 2) На употреби речда сличие врсте основано је у обласги романских језика разликовање између 1ап§ие сГос (провансалски) и »к.пдпе 4'оП* или »1априе сГош« (франдуски). Тако исто и познати нам већ назив »Кајкавди (< долави у ову исту категорију.