Просветни гласник

187

»шта?«, а „Чакавада" заиста пма без „ча«. Овамо долазе, између осталога, горе поменути Словени у провиицији Удиие, који ио главним особинама њихова говора долазе баш у категорију „Чакавада", али који опет зато употребљавају упитну замениду не „ча?," него „жај?" пли „кој?", и који су, дакле, с овога гледишта, не „Чакавци," него „Кајкавци" илн „Којкавци". С овим смо се називом већ упознали ириликом прегледа словинског нлемена и његових подраздела. Осем северпе Италије, тако званн „Чакавци" живе на островима јадранског мора, а на копну њихова територија захвата србохрватски део Истре, па се после пружа узаном пругом по прнморју јадранском, изузимајући ипак јужни део Далмације. Сви су остали Србо-Хрвати „Штокавцз". А „штокавскн- србо-хрватски говори, са своје стране, делесе натри групе: југо-источне „Ијекавце«,северо-источне „Е-кавце« — поглавито у краљевинн Србији, и западне »И-кавце». Први говоре, н. пр -,ријека, бијели, други река, бели , а трећи — рика, били. Све ове поделе нису, да богме, никако баш са свим тачне н завршене. Временом ће се класиФикација не само србо-хрватских, но и других словенских дијалеката морати подићи на ширнм и научнијим основицама. На завршетку одељка о србо-хрватским говорима држим да треба напоменути како је овај термин вештачки, т.ј. није узет из живота, него су га измислили научници. Назива „Србо-Хрвати« нли „србо-хрватски" („српскохрватски") не ћете наћи ни у националним литературама Срба и Хрвата, ни у нолитици, нн у историји, ни у којој било другој областн, осем филолошких н лингвистнчких испитнвања и размишљања. Првобитно још била су напоредо два назива: Србии Хрвати, као племенски називи. Иосле су ови називи присвојени познатим провинцијама или земљама, Србији и Хрватској, те су од њих постали термини политичко-геограФски, који се не подударају с ФактнчкиметнограФскимсродностима и разликама. Разлика у вери помагала је да се рашире називи „Хрвати" и »Срби" и преко географских граница. „Хрватима", иочеше звати римске католике, а „Србима" — праиославне истога племена. Као што ћемо видети доцније, у свези с овим стоји тако

исто и разлика двеју азбука и двеју иисмености или литература, хрватске и сриске. Данас геограФски назив „Хрватска" (Нгуа1зка, СгоаМеп) ни мало се не слаже с етнограФским распоредом словенских племена, која живе у тој провинцији : у знатном делу њеном не живе прави Хрвати, у етнограФском смислу ове речн, него Словенци („Кајкавци«), на чак и престоница Хрватске, Загреб, лежи у словеначком јој делу. д.) Остајепам још бугарска грана словенских дијалеката и говора. Носиоци бугарских говора, тј., бугарско илеме или Бугари заузимају сав словенски део балканског полуострва осем северо - западног угла, на коме су Србо-Хрвати. Од несловенских народности Бугарн се граниче са севера Румунима, с истока и југа Турцима и Грцима, са запада Арбанасима или Арнаутима. Тако они живе у полунезависној кнежевини Бугарији, у аутономној Румелији , у краљевини Србији, у Маћедонији, у Тесалији , у незнатној количнни у Арбанији, и еајносле на утоцима Дунава, како у Румелији тако и у Русији. Не узимајући у обзир групе мање знатне, казаћемо да се бугарска грана словенских говора и дијалеката цепана две главне груне: северо~источну или дунавско-балканску и југозиаадну или маКедонску. 1 )

Иошто смо овако свршили преглед словенског света с гледишта чисто дијалектодошког или алсменског, сада ћемо прећи на разматрање литерарних језика, који су се развили на овом земљишту, и који се узимају као поглавити знак за разликовање појединих словенских народа или народности. Ллтерарних језика може бити неколнко врста, које се своде на ове главне категорије: 1.) Језици црквено-литерарни и административно-литерарни, који служе као иисмени органи или државе у опште, или само адмнпистрације у неком делу државе. У нрвом ће случају ово бити језици државног ) Овде ће бити и оиај дијалекат, који пре може доћи у групу српско-хрватску, и који Живановић назива »старо-српски® (види »Програм српс. вел. гнмназије карловачке за 188У 2 шк. год. <! — сгр. 7.) С тога би напред групу српско-хрватску требало поделити на тр ;, а не на два, главна диЈалекга: 1, хрватски (чакавски). 2, српски (штокавски) и 3., старо-српскп (србо-маћедонски). Прев. 24*