Просветни гласник

190

НЕКОЛИКО РЕЧИ О УПОРЕДНО .Ј ГРАМАТИЦИ ИИДО-ЈЕВРОПСКИх ЈЕЗИКа

мената знатно су помогле реФорме Петра Великог и његових номоћника у разним гранама друштвеног и литерарног рада. И ако је руски књижевни језик очишћен од црквених словенизама, опет је у њему остала нека примеса црквено-словенског језика, те се може рећи да је садашњи руски књижевни језик, не само државно-административни, но и литерарни, по своме порекду п даљем развитку, — језик црквено-сдовенски, јако измењен под великим утицајем језика народног. Осем рускога језика у сдовенској области имамо и ове језике с државним значајем: језик сјоаски (у краљевини Орбији и у Црној Гори) и (у најновије доба) језик бугарски (у кнежевинн Бугарији). У нређашње време били су државни и ови словенски језици: аољски (у Пољској), белоруски (у великој кнежевини Л-птавској), хрватски (у независној Хрватској) и т. д. У границама руске државе руски језик једини служи као језик школе и унутарње администрације. У Аустрији, због тога, штојеона састављена из различних, историски једноврсних и донекле аутономних нровинција с разноликим становништвом, признати су за унутарњу администрацију, бар по основним државним законима, као равноправни сви језици, па у том броју и ови словенски : иољски, малоруски или русински, чешки, словеначки и хрватски. У ствари се равноправност ових језика не изводи у једнакој мери. Тако се иајвећим правима у овом погледу користи језик аољски, који упоредо с немачким у Галицији има нревагу над русинским или галичко-малоруским, који је такође признат и допуштен како у школи, тако и у адмпнистрацији. После долази чешки језик у Чешкој, који инак ус? тупа у школи и администрацији језику немачком. Слично томе, у Далмацији и Истри талијанскн језик, упоредо с немачким, потискује на друго место народни језик хрватски. Није у бољим погодбама, ирема немачком, ни језик словеначки, не само у провинцијама, где поред Словенаца живе и друге народности, него чак и у Крањској, где су стаиовници, готово без изузетка, сами Словенци. У маленим провинцијама аустриским, где су становници измешани, језици појединих народности губе се пред државним језиком — немачкнм. Тако

је, нпр., у Буковпни, где поред Гумуна живе Гусини, за тим у аусгриској Шлезији, где су становници нола Пољаци, пола Чеси, с незнатном примесом Немаца, па у Моравској, где је такође језик чешки потиснут на друго место немачким, и т. д. Једноправност свих језика аустриске царевине ипак је призната у том, нир., смислу, што су натписи на местима административним, особито на здањима поштанских надлештава, на месним језицима оне провинције, у којој су. Тако се у горичком гроФОвству на свима поштанским станицама, упоредо с немачким, красе и натписи на језику талијанском и словенском. Овде не треба заборавити да су у Аустрији, као у осталом, и у другим државама, администрацпја централних уређења и администрација месна — две различне ствари. У погледу ове једноправности језика централна администрација показује више толеранције, него провинцијална. Тако нпр., у поменутом већ гроФовству горичком словеначки језик много мање ограничења трпи од централних државних власти, него од Талијанаца, који у овој провинцији превлађују, ако не бројем, оно утицајем (особито од Фурлана, који су примили талпјански литерарни језик), и који иду на то, да са свим истисну из службене употребе језик словеначки. У угарској половини аустро-угарске државе погодбе су мало друкчије. Тамо изузетност и нетрнљивосг маџарска не признаје права никојем другом језику, осем угарског или маџарског. Зато ни језик словачки ни српски, ни словеначки још не добише у Угарској права грађанства у административном свету. С тога у Хрватској, удруженој с Угарском на погодбама аутономним, језик хрватски превлађује у администрацији , одбијајући како немачки, тако и маџарски, ма да су, нпр., натписи на поштанским картама и тамо једино маџарски или угарски. Језик је хрватски признат као службени и у ново иридруженим провинцијама: Босни и Херцеговини. Газуме се да је у краљевини Србији и у кнежевини Црној Гори адмннистративни и школски језик — сриски. Језик бугарски игра улогу административног и школског језика не само у кнежевини Бугарији, него, упоредо с грчким, и у аутономној Псточној Гумелији.