Просветни гласник

192

вачког (код Словака у северо-западној Угарској)и горњо-лужичког, који се, можемо казати, само вештачки одржава, и кога би са свим иестало са смрћу неколицине љубитеља патриота. Доњо-лужички језик такође служи као орган неке врсте литературе, коју чине само једне једиае новине, календар и нешто нопуларних књижица. У опште у овом погдеду ои стоји врло мало над кашуиским дитерарним језиком, чија „литература" зависи од рада једнога само човека, Фдоријана Ценове (Иогјап Сепоуа). У Галицији, упоредо с језиком пољским, игра лнтерарну улогу и језик русински или ругенски. Али већина писаца на овом језику није стала на народпо земљиште, и њихов књижевни језик показује неку неуглађену смесу од црквено - словенског, руског (великоруског), иољског и, најпосле, галичко-малоруског. Према симпатијама и навикама разних писаца превлађује час један, час другп елеменат. Овај језик, с различннм именама, употребљавају и Р сини у Буковини и северо-источној Угарској. Латинском се азбуком служе ови литерарни језици словенски : пољски, чешки, словачки, словеначки, „хрватски", оба лужичка и кашупски. Р1змењена Кирилица (азбука руско-грађанска) иде с језицпма: руским, мало-руским (у његовим разлнчним варијететима), српским н бугарским. Осем тога, Бугари и галички Русини употребљавају и црквену ћнрилицу, коЈа једина влада у свој православној црквеној књижевности. 0 употреби глаголице у неких Хрвата-католика, и о употреби „швабаха" у Словена-протестаната у ђерманској царевини казано је раније.

Намењујући ову расправу руској 1 ) публици, ја сам доста опширно говорио о језицима словенским зато, што су нам они најближи од свих језика индо-јевропских иди ариојевропских. Сад да се вратнмо на разматрање ариојевропских језика у опште. Прво ћемо показати геограФски размештај овпх језика у старо и најновије доба. ') Писац, је пишући овај члаиак, био ироФесор казанског университета (сад је дорпатског), п расправа му је прво кзашла у руском »Журпаду мпплстерства парод просвЈцеша.® Прев.

У старо доба Ариојевропљани су захватали један део Азије и већину Јевропе. Дугим временом ишчезле су неке породице ариојевропских језика или иоједпни чланови иородица. 'Гако су, п. пр., ишчезли ариојевропски језпци Мале Азије (осем грчких говора), ишчезли су готски дијалекти, неки словенски итд. Други су опет изгубили знатан део своје некадашње територије. Трећи се, најпосле, све впше гиноже, и задобијају све нове земље. Доста је да споменемо огромно поступно ши рење неких чланова нородице романске п ђерманске; између словенских руски језик долази такође у ред чланова, који се све више шире. Проналазак Америке отворио је Ариојевропљанпма нрпступ у овај део света, куда они и нагрнуше, требећи без милосрђа, где више где мање, цивили.зоване странце (аутохтоне). Сада у Азији као ц пре, живе само две породице ариојевроских језика, тј., породица нидпска и иранска (еранска) или аерспска (којој ирибрајамо и Курде, Авганце, Осетине, па чак и Јермене). Ове две породице, које ако се не сужавају у својим владавинама, као Келти или Л-Итавци, оно се и не увећавају. Осем тога, у Азији живе Инглези и други Јевропљани ариојевроиског племена, као доцнпји насељеници. У Сибиру сад превлађује сдовенско нлеме у дицу руског народа. Исто тако живе Јевропљани ариојевропског племена као насељеници у у АФрици н Аустралији. У АФрици има највише Инглеза, Ходанђана и Француза. Готово су сву Америку сада населиди огранци разних јевропских народа ариојевропског пдемена. Пређашњи старинци овде остају у врдо мадом броју. У северној Америци превдађује ђерманско нлеме — Инглези, а у јужној (узимајући овамо и Мексику) пдеме романско: Шпанца и Португалци. На послетку, сваје готово Јевропа (узимајући и Еавказ) насељена народима, чији језици припадају стабду ариојевропском. Народп и племена у Јевропи, који не припадају Ариојевропљанима, само су ови: Еаски у Шпаннји и Француској (са свим засебно ндеме), Угри иди Маџари (финског племена),